天使經

 

 

 

    本經是佛經中非常有名的ㄧ篇經文,經名為《天使經》。本經的內容與北傳《增壹阿含324》、南傳巴利中部130經《天使經》(空品)、及巴利增支部336經《天使經》完全相同,彌足珍貴。

    本經中所謂的「天使」是指「生」、「老」、「病」、「死」、以及「世間的各種恐怖的酷刑」,佛陀希望眾生都能明白世間的人類都不能免除「生」、「老」、「病」、「死」等諸苦,並希望大家都能把握有限的生命,不要放逸,積極眾善奉行,自淨其意,正向解脫,趨向涅槃。

    此外,本經也闡述了眾生一旦墮入地獄的悲慘世界,便求生不得求死不能,除非是惡人的不善業已經消失。

選譯自《中阿含64/天使經(王相應品)

喬正一白話譯於西元2014/12/14八關齋戒日

  我是這樣聽聞的:

    有一次,佛陀遊方到了古印度的舍衛國,並暫住在勝林給孤獨園林裡。

    當時,世尊是這樣告訴諸比丘的:「我以超人清淨的天眼,親眼目睹眾生死亡時、出生時,美、醜,或妙、或不妙,他們輪迴往來在善趣及與惡道之間的奧秘,善惡業力如影隨形跟隨著眾生,我都看得一清二楚。我發現如果有眾生成就身惡行,口、意惡行,誹謗聖人,邪見成就及具足邪見業,他們將因這些惡業緣,死後必將投生至惡道,轉生到地獄中;若有眾生成就身妙行,口、意妙等善行,不誹謗聖人,正見成就並具足正見業,他們將因此善業緣,死後必投生至善處,乃至轉生到天界。

    這就好比下大雨時,水面上的泡沫或生或滅,一個視力正常的人一旁清楚的觀察其生、滅一樣,我也是這樣,以超人清淨的天眼,親眼目睹眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,輪迴往來善趣及惡道之間的奧秘,眾生隨其所作的善惡業而受其果報,我都看得一清二楚。

  又好比下大雨時,雨滴在水面或上或下地跳躍,一個視力正常的人一旁清楚的觀察水滴上下跳躍一般,我也是這樣,以超人清淨的天眼,親眼目睹眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,輪迴往來善趣及惡道之間的奧秘,眾生隨其所作的善惡業而受其果報,我都看得一清二楚。

  猶如琉璃珠,清淨自然,毫無瑕穢,在八處的緣角以細繩貫穿,有青色、黃色、紅色、黑色、白色等各種顏色,一個視力正常的人一旁清楚的觀察各珠的顏色一般,我也是這樣,以超人清淨的天眼,親眼目睹眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,輪迴往來善趣及惡道之間的奧秘,眾生隨其所作的善惡業而受其果報,我都看得一清二楚。

    猶如共用一扇門的兩間屋子,平時有許多人出入,一個視力正常的人一旁清楚的觀察這些人進出這扇門一般,我也是這樣,以超人清淨的天眼,親眼目睹眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,輪迴往來善趣及惡道之間的奧秘,眾生隨其所作的善惡業而受其果報,我都看得一清二楚。


  就像一個視力正常的人住在高樓上,清楚的觀察樓下的路上行人來來往往,我也是這樣,以超人清淨的天眼,親眼目睹眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,輪迴往來善趣及惡道之間的奧秘,眾生隨其所作的善惡業而受其果報,我都看得一清二楚。

  若有眾生出生在人間,卻不孝父母,不知尊敬沙門、梵志,不奉行正法,不作福德善業,不畏懼來生的惡果報,這些愚痴的人將因這些惡業緣,死後投生到閻羅鬼王的世界。閻羅鬼王底下的勾魂使者及鬼差將會接收這些造惡的眾生,把他們送到鬼王的面前,報告說:『天王!這名眾生生前為人時,不孝父母,不知尊敬沙門、梵志,多行不義,不作善業,不畏懼來生的惡報,請天王依法論處其罪罰。』

    於是,閻羅鬼王便問這名罪人:『你生前有沒有看過我派遣到人間的第一個天使?』

    這個罪人回答:『沒看過,天王!』

    閻羅王又問:『你難道沒看過幼小的嬰孩,身體柔軟脆弱,不能自理大小便,也不能對父母說,父母會把小嬰兒抱離不淨之處,替他洗澡,令其淨潔?』

    這個罪人回答:『喔!我有看過,天王!』

    閻王復問:『當你長大懂事後,為什麼就沒有想過:「我既然有幸出生在人間,就應該把握時間不放逸,努力奉行身、口、意等善業?」』

    這個罪人回答:『天王!我知道我已錯失機會,現在難道沒有補救的機會嗎?』

    閻王說:『沒有了。我現在要懲罰你,嚴懲你在世為人時的放逸惡行。你的惡報並不是你的父母給你的,也不是國王、天神,沙門、梵志給你的,這一切都是你生前的惡不善業所致,因此,你現在應當承受你的惡果報。』

    接著,閻羅鬼王又問這名罪人:『你生前有沒有看過我派遣到人間的第二個天使?』

    罪人回答:『沒看過,天王!』

    閻王問:『你難道從來沒看過老人?你沒看過當ㄧ個人年老時,垂垂老矣,齒落髮白,身曲僂步,拄杖而行,身體顫動嗎?』

    罪人答:『喔!我看過,天王!』

    閻王問:『既然如此,你為何還不自我警惕:「我也會老,所以應該把握時間不放逸,努力奉行身、口、意等善業?」』

    這個罪人回答:『天王!我知道我已錯失機會,現在難道沒有補救的機會嗎?』

    閻王說:『沒有了。我現在要懲罰你,嚴懲你在世為人時的放逸惡行。你的惡報並不是你的父母給你的,也不是國王、天神,沙門、梵志給你的,這一切都是你生前的惡不善業所致,因此,你現在應當承受你的惡果報。』

    閻王又問:『你生前有沒有看過我派遣到人間的第三個天使?』

    罪人回答:『沒看過,天王!』

    閻王復問:『你難道從來沒有看過病人?當ㄧ個人生重病時,或坐臥床,或坐臥榻,或坐臥地,身體承受著極苦與重苦,命在旦夕?』

    罪人答:『喔!我看過,天王!』

  閻王問:『既然你看過病人,為何不自我警惕:「我也會生病,所以應該把握時間不放逸,努力奉行身、口、意等善業?」』

    這個罪人回答:『天王!我知道我已錯失機會,現在難道沒有補救的機會嗎?』

    閻王說:『沒有了。我現在要懲罰你,嚴懲你在世為人時的放逸惡行。你的惡報並不是你的父母給你的,也不是國王、天神,沙門、梵志給你的,這一切都是你生前的惡不善業所致,因此,你現在應當承受你的惡果報。』

    閻王又問:『你生前有沒有看過我派遣到人間的第四個天使?』

    罪人回答:『沒看過,天王!』

  閻王問:『你難道從來沒看過死人嗎?當ㄧ個人死亡後,屍體擺放個ㄧ到七天,就會被烏鵄所啄,豺狼所食,或以火燒,或埋地中,或爛腐敗壞嗎?』

    罪人答:『喔!我看過,天王!』

  閻王問:『既然你看過死人,為何不自我警惕:「有一天我一定也會死亡,所以應該把握時間不放逸,努力奉行身、口、意等善業?」』

    這個罪人回答:『天王!我知道我已錯失機會,現在難道沒有補救的機會嗎?』

    閻王說:『沒有了。我現在要懲罰你,嚴懲你在世為人時的放逸惡行。你的惡報並不是你的父母給你的,也不是國王、天神,沙門、梵志給你的,這一切都是你生前的惡不善業所致,因此,你現在應當承受你的惡果報。』

    閻王又問:『你生前有沒有看過我派遣到人間的第五個天使?』

    罪人回答:『沒看過,天王!』

  閻王問:『你難道沒看過當國家司法機關捉到犯罪之人時,施以各種嚴刑拷打,或截手截足,或截手足,截耳截鼻,或截耳鼻,或臠臠割,拔鬚、拔髮,或拔鬚髮,或著檻中,衣裹火燒,或以沙壅,草纏火燒,或內鐵驢腹中,或著鐵豬口中,或置鐵虎口中燒,或安銅釜中,或著鐵釜中煮,或段段截,或利叉刺,或以鈎鈎,或臥鐵床以沸油澆,或坐鐵臼以鐵杵擣,或以毒蛇蜇,或施以鞭刑,或以杖撾,或以棒打,或以利刺活生生的將其身體貫穿置於高標之上,或梟砍其首嗎?』

    罪人答:『喔!我看過,天王!』

    閻王問:『既然你看過,為何不自我反省身、口、意等不善業?』

    這個罪人回答:『天王!我知道我已錯失機會,現在難道沒有補救的機會嗎?』

    閻王說:『沒有了。我現在要懲罰你,嚴懲你在世為人時的放逸惡行。你的惡報並不是你的父母給你的,也不是國王、天神,沙門、梵志給你的,這一切都是你生前的惡不善業所致,因此,你現在應當承受你的惡果報。』

  當閻王審問完畢後,便將罪人交付給地獄中的鬼卒,地獄的鬼卒便將他捉起來,帶到四門大地獄中。隨即唱誦以下的偈語:
  『四柱有四門,壁方十二楞,以鐵為垣(),其上鐵覆蓋。
   地獄內鐵地,熾燃鐵火布,深無量由延,乃至地底住。
   極惡不可受,火色難可視,見已身毛豎,恐懼怖甚苦。
   彼墮生地獄,腳上頭在下,誹謗諸聖人,調御善清善。』

    有時候,經過一段極長的時間,因為有罪眾生的緣故,四門大地獄的東門便開啟,東門打開以後,有罪的眾生便走進地獄裡面,企圖尋求休息之處。當地獄集聚無量百千的罪人後,地獄東門便自動關閉,這些惡人便在地獄中承受極重的苦,啼哭喚呼,心悶臥地,但始終無法死亡,除非是惡人的不善業已經消失。

    其他地獄的南門、西門、北門也是如此。

    接著,經過一段極長的時間,這些有罪的眾生便從四門大地獄裡逃出,再度投生到峰巖地獄,其中充滿著熊熊烈火,無煙無焰,令有罪的眾生行走火上,往來周旋。他們的兩腳的皮肉及血都被火燒光,可是一旦舉起腳又再度生出血與肉,如此周而復始。他們必須歷經無量百千歲的時間,受極重的苦,但始終無法死亡,除非是他們的不善業已經消失。

    經過一段極長的時間,這些眾生從峰巖大地獄裡逃出,又轉生到糞屎大地獄裡,地獄裡充滿糞屎,深無量百丈,這些眾生都墮入其中。糞屎大地獄中有眾多的蟲,蟲名叫凌瞿來,身白頭黑,其嘴如針,此蟲鑽破彼眾生的腳;穿破後,又穿破腸骨;再穿破髀骨;再穿破臗骨;再破脊骨;再破肩骨、頸骨、頭骨;然後食盡頭部的腦髓。這些眾生被迫在地獄裡度過無量百千歲,受極重苦,但始終無法死亡,除非是他們的不善業已經消失。

    又經過一段極長的時間,這些眾生從糞屎大地獄裡逃出,又轉生到鐵鍱林大地獄裡。這些眾生來到此處後,會覺得很清涼,於是產生衝動,心想:「我得趕緊去那裡,求得清涼。」這些眾生便走進去,欲求安歇之處。當地獄集聚無量百千的眾生後,便正式進入鐵鍱林大地獄的陷阱之中。

    在鐵鍱林大地獄中,四方有大熱風吹來。當熱風吹來後,鐵鍱便被吹落下。鐵鍱被吹落時,眾生被截手、截足,或截手足,截耳、截鼻,或截耳鼻及其餘支節,身體的血塗滿地上,經過無量百千歲,受極重苦,始終不得死亡,除非是他們的不善業已經消失。

    然後,鐵鍱林大地獄中會跑出極大的狗,牙齒極長,攬住眾生,把他們從腳的地方開始剝皮,一直到頭,最後吃掉;又或者反過來,從頭剝皮,至腳部把整個人吃掉。這些眾生經過無量百千歲,受極重苦,始終不得死亡,除非是他們的不善業已經消失。

  在鐵鍱林大地獄中還會生出大黑鳥,有兩個頭以及鐵喙,銜住眾生的額,生挑眼吞,啄破頭骨,取腦而食。這些眾生經過無量百千歲,受極重苦,始終不得死亡,除非是他們的不善業已經消失。

  又經過了一段很長的時間以後,眾生從鐵鍱林大地獄逃出,轉生到鐵劍樹林大地獄中,這些大劍樹高一由延,刺長六尺,令這些眾生在大劍上下攀爬。當眾生爬上樹時,刺便下向;若爬下樹時,刺便上向。當劍樹刺貫眾生時,或刺手、刺足,或刺手足,刺耳、刺鼻,或刺耳鼻及餘支節,刺身血塗無量,經過百千歲,受極重苦,始終不得死亡,除非是他們的不善業已經消失。

  又經過了一段很長的時間以後,這些眾生從鐵劍樹林大地獄逃出,投生到灰河地獄中,河的兩岸極高,周圍充滿利刺,灰河的水滾滾沸騰,非常的黑暗。這些眾生看見灰河,會覺得是冷水,便想:「我得趕緊前往河中洗浴,恣意飽飲,求得涼樂。」

    這些眾生便走入河中,欲求安歇之處。當地獄集聚無量百千的眾生後,便正式進入灰河地獄的陷阱之中。

    當眾生墮入灰河以後,會承受河水的順流、逆流,或順逆流。這些眾生的皮將被水煮熟而墮落,肉被煮熟而墮落,或皮肉熟俱時墮落,唯鎖骨仍在。灰河的兩岸有地獄鬼卒在一旁監視,他們手持刀劍、大棒、鐵叉,只要有眾生想要爬上岸,這些地獄鬼卒就會把他們又推入河中。

    灰河的兩岸有其他的地獄鬼卒,手持鈎羂,把河中的眾生從灰河中給鈎挽出來,置於熱鐵地上,烈火熊熊燃燒,他們把這些眾生高高舉起,然後很用力的扔到地上,把他們在地上不斷的旋轉,問道:『你是從哪裡來的?』

    這些眾生都一致回答:『我們也不知道我們是從哪裡來的,但我們現在非常的餓。』

    這些地獄的鬼卒便捉起眾生,將他們放置在熱鐵床上,烈火熊熊燃燒,強令他們坐在上面。鬼卒以熱鐵鉗將他們的嘴巴給鉗開,以燃燒又灼熱的熱鐵丸灌進他們的口中。這些熱鐵丸燒其脣,然後燒其舌,舌頭被燒齗後又燒其咽喉,然後燒其心臟,再燒其大腸,再燒其小腸,再燒其胃…….。他們經過百千歲,受極重苦,始終不得死亡,除非是他們的不善業已經消失。

  又或者地獄的鬼卒問道:『你打算去哪裡?』

    這些眾生都一致回答:『我們也不知道我們要去哪裡,我們只知道現在非常的渴。』

    這些地獄的鬼卒便捉起眾生,將他們放置在熱鐵床上,烈火熊熊燃燒,強令他們坐在上面。鬼卒以熱鐵鉗將他們的嘴巴給鉗開,以滾燙的銅灌進他們的口中。這些滾燙的灼傷其脣,然後燒其舌,舌頭被燒齗後又燒其咽喉,然後燒其心臟,再燒其大腸,再燒其小腸,再燒其胃…….。他們經過百千歲,受極重苦,始終不得死亡,除非是他們的不善業已經消失。

  假設這些在地獄的眾生的惡不善業不能完全消失殆盡,那麼他們又會墮入灰河中,或在鐵劍樹林大地獄中爬上爬下,或墜入鐵鍱林大地獄中,又墜入糞屎大地獄中,又往來峰巖大地獄,又走入四門大地獄中。

    假設這些地獄的眾生的不善業都已完全消失殆盡,那麼他們或可能轉生為畜生,或墜入鬼的世界, 當然如果他們過去生有其他更大的善業成熟時,他們可能因此轉生到天界中。

    所以若有眾生在世生而為人時,不孝父母,不知尊敬沙門、梵志,多行不義,不作善業,不畏懼來世的惡報,那麼他們將承受如此不可愛、不可念、不可喜的苦報,猶如以上所述的地獄中的折磨ㄧ般。

    又假設有眾生在世生而為人時,孝順父母,懂得尊敬沙門、梵志,所行如法,積極累積福德善業,畏懼來世的惡報,那麼他們必將承受如是可愛、可念、可喜的樂報,猶如虛空天神宮殿中的歡樂ㄧ般。

    過去,閻羅鬼王在花園中曾發過以下的願:『當我結束鬼王的生命時,我希望能投生於人間,並投生在高貴的族姓家庭中,享有極大 的富貴榮華,財富無量,畜牧產業多到無法計算,封戶、食邑種種具足。因為這些高貴的剎利大長者族、梵志大長者族、居士大長者族,才會有如此極大的富 貴榮華,財富無量,畜牧產業多到不可計算,封戶、食邑ㄧㄧ具足,所以我要出生在這樣的家庭裡。當我出生並長大後,我希望能聽聞如來所說的正法律,我希望能在聽聞正法後心生淨信。當我得淨信以後,能剃除鬚髮,著袈裟衣,至信、捨家、無家、學道,唯求無上梵行成就,於現法中自知、自覺,自作證成就遊:「我此生已是歷劫生死的最後ㄧ站,我已成就最高的梵行,我的修行功課都已達到,我此生結束後不會再有來生,我很清楚的知道我已解脫。」』

    於是,閻王說出以下的偈頌:
  『為天使所訶,人故放逸者,長夜則憂慼,謂弊欲所覆。
   為天使所訶,真實有上人,終不復放逸,善說妙聖法。
   見受使恐怖,求願生老盡,無受滅無餘,便為生老訖。
   彼到安隱樂,現法得滅度,度一切恐怖,亦度世間流。』」

    當佛陀說完本經後,諸比丘聽聞佛陀所說的法,都心生歡喜,並依法奉行。

 

原文/

中阿含64/天使經(王相應品)

  我聞如是:
  一時,佛遊舍衛國,在勝林給孤獨園。
  爾時,世尊告諸比丘:
  「我以淨天眼出過於人,見此眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,往來善處及不善處,隨此眾生之所作業,見其如真:若此眾生成就身惡行,口、意惡行,誹謗聖人,邪見成就邪見業,彼因緣此,身壞命終,必至惡處,生地獄中;若此眾生成就身妙行,口、意妙行,不誹謗聖人,正見成就正見業,彼因緣此,身壞命終,必昇善處,乃生天上。
  猶大雨時,水上之泡或生或滅,若有目人住一處,觀生時、滅時,我亦如是,以淨天眼出過於人,見此眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,往來善處及不善處,隨此眾生之所作業,見其如真。若此眾生成就身惡行,口、意惡行,誹謗聖人,邪見成就邪見業,彼因緣此,身壞命終,必至惡處,生地獄中。若此眾生成就身妙行,口、意妙行,不誹謗聖人,正見成就正見業,彼因緣此,身壞命終,必昇善處,乃生天上。
  猶大雨時,雨墮之渧或上或下,若有目人住一處,觀上時、下時,我亦如是,以淨天眼出過於人,見此眾生,死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,往來善處及不善處,隨此眾生之所作業,見其如真。若此眾生成就身惡行,口、意惡行,誹謗聖人,邪見成就邪見業,彼因緣此,身壞命終,必至惡處,生地獄中。若此眾生成就身妙行,口、意妙行,不誹謗聖人,正見成就正見業,彼因緣此,身壞命終,必昇善處,乃生天上。
  猶琉璃珠,清淨自然,生無瑕穢,八楞善治,貫以妙繩,或青或黃,或赤、黑、白,若有目人住一處,觀此琉璃珠,清淨自然,生無瑕穢,八楞善治,貫以妙繩,或青或黃,或赤、黑、白,我亦如是,以淨天眼出過於人,見此眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,往來善處及不善處,隨此眾生之所作業,見其如真。若此眾生成就身惡行,口、意惡行,誹謗聖人,邪見成就邪見業,彼因緣此,身壞命終,必至惡處,生地獄中。若此眾生成就身妙行,口、意妙行,不誹謗聖人,正見成就正見業,彼因緣此,身壞命終,必昇善處,乃生天上。
  猶如兩屋共一門,多人出入,若有目人住一處,觀出時、入時,我亦如是,以淨天眼出過於人,見此眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,往來善處及不善處,隨此眾生之所作業,見其如真。若此眾生成就身惡行,口、意惡行,誹謗聖人,邪見成就邪見業,彼因緣此,身壞命終,必至惡處,生地獄中。若此眾生成就身妙行,口、意妙行,不誹謗聖人,正見成就正見業,彼因緣此,身壞命終,必昇善處,乃生天上。
  若有目人住高樓上,觀於下人往來周旋、坐臥走踊,我亦如是,以淨天眼出過於人,見此眾生死時、生時,好色、惡色,或妙、不妙,往來善處及不善處,隨此眾生之所作業,見其如真。若此眾生成就身惡行,口、意惡行,誹謗聖人,邪見成就邪見業,彼因緣此,身壞命終,必至惡處,生地獄中。若此眾生成就身妙行,口、意妙行,不誹謗聖人,正見成就正見業,彼因緣此,身壞命終,必昇善處,乃生天上。
  若有眾生生於人間,不孝父母,不知尊敬{門沙}[沙門]、梵志,不行如實,不作福業,不畏後世罪,彼因緣此,身壞命終,生閻王境界。閻王人收,送詣王所,白曰:『天王!此眾生本為人時,不孝父母,不知尊敬沙門、梵志,不行如實,不作福業,不畏後世罪,唯願天王處當其罪。』
  於是,閻王以初天使善問、善撿、善教、善訶:『汝頗曾見初天使來耶?』彼人答曰:『不見也,天王!』
  閻王復問:『汝本不見一村邑中,或男或女,幼小嬰孩,身弱柔軟,仰向自臥大小便中,不能語父母,父母抱移離不淨處,澡浴其身,令得淨潔?』彼人答曰:『見也,天王!』
  閻王復問:『汝於其後有識知時,何不作是念:「我自有生法,不離於生,我應行妙身、口、意業?」』彼人白曰:『天王!我了敗壞,長衰永失耶?』閻王告曰:『汝了敗壞,長衰永失。今當{}[]汝,如治放逸行、放逸人。汝此惡業非父母為,非王、非天,亦非沙門、梵志所為,汝本自作惡不善業,是故,汝今必當受報。』
  閻王以此初天使善問、善撿、善教、善訶已,復以第二天使善問、善撿、善教、善訶:『汝頗曾見第二天使來耶?』彼人答曰:『不見也,天王!』
  閻王復問:『汝本不見一村邑中,或男或女,年耆極老,壽過苦極,命垂欲訖,齒落頭白,身曲軁()步,拄杖而行,身體戰動耶?』彼人答曰:『見也,天王!』
  閻王復問:『汝於其後有識知時,何不作是念:「我自有老法,不離於老,我應行妙身、口、意業?」』彼人白曰:『天王!我了敗壞,長衰永失耶?』閻王告曰:『汝了敗壞,長衰永失。今當{}[]汝,如治放逸行、放逸人。汝此惡業非父母為,非王、非天,亦非沙門、梵志所為,汝本自作惡不善業,是故,汝今必當受報。』
  閻王以此第二天使善問、善撿、善教、善訶已,復以第三天使善問、善撿、善教、善訶:『汝頗曾見第三天使來耶?』彼人答曰:『不見也,天王!』
  閻王復問:『汝本不見一村邑中,或男或女,疾病困篤,或坐臥床,或坐臥榻,或坐臥地,身生極苦甚重苦,不可愛念,令促命耶?』彼人答曰:『見也,天王!』
  閻王復問:『汝於其後有識知時,何不作是念:「我自有病法,不離於病,我應行妙身、口、意業?」』彼人白曰:『天王!我了敗壞,長衰永失耶?』閻王告曰:『汝了敗壞,長衰永失。今當{}[]汝,如治放逸行、放逸人。汝此惡{}[?]非父母為,非王、非天,亦非沙門、梵志所為,汝本自作惡不善業,是故,汝今必當受報。』
  閻王以此第三天使善問、善撿、善教、善訶已,復以第四天使善問、善撿、善教、善訶:『汝頗曾見第[]天使來耶?』彼人答曰:『不見也,天王!』
  閻王復問:『汝本不見一村邑中,或男或女,若死亡時,或一、二日……至六、七日,烏鵄所啄,豺狼所食,或以火燒,或埋地中,或爛腐壞耶?』彼人答曰:『見也,天王!』
  閻王復問:『汝於其後有識知時,何不作是念:「我自有死法,不離於死,我應行妙身、口、意業?」』彼人白曰:『天王!我了敗壞,長衰永失耶?』閻王告曰:『汝了敗壞,長衰永失。今當{}[]汝,如治放逸行、放逸人。汝此惡業非父母為,非王、非天,亦非沙門、梵志所為,汝本自作惡不善業,是故,汝今必當受報。』
  閻王以此第四天使善問、善撿、善教、善訶已,復以第五天使善問、善撿、善教、善訶:『汝頗曾見第五天使來耶?』彼人答曰:『不見也,天王!』
  閻王復問:『汝本不見王人捉犯罪人,種種{}[]治,截手截足,或截手足,截耳截鼻,或截耳鼻,或臠臠割,拔鬚、拔髮,或拔鬚髮,或著檻中,衣裹火燒,或以沙壅,草纏火燒,或內鐵驢腹中,或著鐵豬口中,或置鐵虎口中燒,或安銅釜中,或著鐵釜中煑(),或段段截,或利叉刺,或以鈎鈎,或臥鐵床以沸油澆,或坐鐵臼以鐵杵擣,或以龍蛇{
𧎴}[],或以鞭鞭,或以杖撾,或以棒打,或生貫高標上,或梟其首耶?』彼人答曰:『見也,天王!』
  閻王復問:『汝於其後有識知時,何不作是念:「我今現見惡不善法?」』彼人白曰:『天王!我了敗壞,長衰永失耶?』閻王告曰:『汝了敗壞,長衰永失。今當{}[]汝,如治放逸行、放逸人。汝此惡業非父母為,非王、非天,亦非沙門、梵志所為,汝本自作惡不善業,是故,汝今必當受報。』
  閻王以此第五天使善問、善撿、善教、善訶已,即付獄卒,獄卒便捉持,著四門大地獄中。於是,頌曰:
  『四柱有四門,壁方十二楞,以鐵為垣(),其上鐵覆蓋。
   地獄內鐵地,熾燃鐵火布,深無量由延,乃至地底住。
   極惡不可受,火色難可視,見已身毛豎,恐懼怖甚苦。
   彼墮生地獄,腳上頭在下,誹謗諸聖人,調御善清善。』
  有時,於後極大久遠,為彼眾生故,四門大地獄東門便開,東門開已,彼眾生等[?]來趣向,欲求安處,求所歸依。彼若集聚無量百千已,地獄東門便還自閉,彼於其中受極重苦,啼哭喚呼,心悶臥地,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  極大久遠,南門……西門……北門復開,北門開已,彼眾生等走來趣向,欲求安處,求所歸依。彼若集聚無量百千已,地獄北門復還自閉,彼於其中受極重苦,啼哭喚呼,心悶臥地,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  復於後時,極大久遠,彼眾生等從四門大地獄出,四門大地獄次生峰巖地獄,火滿其中,無煙無焰,令行其上,往來周旋。彼之兩足皮肉及血,下足則盡,舉足則生,還復如故。治彼如是,無量百千歲,受極重苦,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  復於後時,極大久遠,彼眾生等從峰巖大地獄出,峰巖大地獄次生糞屎大地獄,滿中糞屎,深無量百丈,彼眾生等盡墮其中。彼糞屎大地獄中生眾多蟲,蟲名凌瞿來,身白頭黑,其觜()如針,此蟲鑽破彼眾生足;破彼足已,復破膞膓()骨;破膞膓()骨已,復破髀骨;破髀骨已,復破臗骨;破臗骨已,復破脊骨;破脊骨已,復破肩骨、頸骨、頭骨;破頭骨已,食頭腦盡。彼眾生等如是,逼迫無量百千歲,受極重苦,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  復於後時,極大久遠,彼眾生等從糞屎大地獄出,糞屎大地獄次生鐵鍱林大地獄。彼眾生見已,起清涼想,便作是念:「我等往彼,快得清涼。」彼眾生等走往趣向,欲求安處,求所歸依。彼若集聚無量百千已,便入鐵鍱林大地獄中。
  彼鐵鍱林大地獄中,四方則有大熱風來。熱風來已,鐵鍱便落。鐵鍱落時,截手、截足,或截手足,截耳、截鼻,或截耳鼻及餘支節,截身血塗無量百千歲,受極重苦,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  復次,彼鐵鍱林大地獄中生極大狗,牙齒極長,擥()彼眾生,從足剝皮,至頭便食;從頭剝皮,至足便食。彼眾生等如是,逼迫無量百千歲,受極重苦,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  復次,彼鐵鍱林大地獄中生大烏鳥,兩頭鐵喙,住眾生額,生挑眼吞,{}[?]破頭骨,取腦而食。彼眾生等如是,逼迫無量百千歲,受極重苦,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  復於後時,極大久遠,彼眾生等從鐵鍱林大地獄出,鐵鍱林大地獄次生鐵劍樹林大地獄,彼大劍樹高一由延,刺長尺六,令彼眾生使緣上下,彼上樹時,刺便下向,若下樹時,刺便上向。彼劍樹刺貫刺眾生,刺手、刺足,或刺手足,刺耳、刺鼻,或刺耳鼻及餘支節,刺身血塗無量百千歲,受極重苦,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  復於後時,極大久遠,彼眾生等從鐵劍樹林大地獄出,鐵劍樹林大地獄次生灰河,兩岸極高,周遍生刺,沸灰湯滿,其中極闇。彼眾生見已,起冷水想:「當有冷水。」彼起想已,便作是念:「我等往彼,於中洗浴,恣意飽飲,快得涼樂。」彼眾生等競走趣向,入於其中,欲求樂處,求所歸依。彼若集聚無量百千已,便墮灰河。
  墮灰河已,順流、逆流,或順逆流。彼眾生等順流、逆流、順逆流時,皮熟墮落,肉熟墮落,或皮肉熟俱時墮落,唯骨鏁()在。灰河兩岸有地獄卒,手捉刀劍、大棒、鐵叉,彼眾生等欲度上岸,彼時獄卒還推著中。
  復次,灰河兩岸有地獄卒,手捉鈎羂,鈎挽眾生從灰河出,著熱鐵地,洞燃俱熾,舉彼眾生極撲著地,在地旋轉而問之曰:『汝從何來?』彼眾生等僉共答曰:『我等不知所從來處,但我等今唯患大飢。』彼地獄卒便捉眾生著熱鐵床,洞然俱熾,強令坐上,以熱鐵鉗鉗開其口,以熱鐵丸洞然俱熾,著其口中。彼熱鐵丸燒脣,燒脣已燒舌,燒舌已燒齗,燒齗已燒咽,燒咽已燒心,燒心已燒大腸,燒大腸已燒小腸,燒小腸已燒{
𦝩}[],燒{𦝩}[]已從身下過。彼如是,逼迫無量百千歲,受極重苦,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  復次,彼地獄卒問眾生曰:『汝欲何去?』眾生答曰:『我等不知欲何所去,但患大渴。』彼地獄卒便捉眾生著熱鐵床,洞然俱熾,強令坐上,以熱鐵鉗鉗開其口,以沸洋銅灌其口中。彼沸洋銅燒脣,燒脣已燒舌,燒舌已燒齗,燒齗已燒咽,燒咽已燒心,燒心已燒大腸,燒大腸已燒小腸,燒小腸已燒胃,燒胃已從身下過。彼如是,逼迫無量百千歲,受極重苦,終不得死,要令彼惡不善業盡。
  若彼眾生地獄惡不善業不悉盡,不一切盡、盡無餘者,彼眾生等復墮灰河中,復上下鐵劍樹林大地獄,復入鐵鍱林大地獄,復墮糞屎大地獄,復往來峰巖大地獄,復入四門大地獄中。若彼眾生地獄惡不善業悉盡,一切盡、盡無餘者,彼於其後或入畜生,或墮餓鬼,或生天中。
  若彼眾生本為人時,不孝父母,不知尊敬沙門、梵志,不行如實,不作福業,不畏後世罪,彼受如是不愛、不念、不喜苦報,譬猶若彼地獄之中。若彼眾生本為人時,孝順父母,知尊敬沙門、梵志,行如實事,作福德業,畏後世罪,彼受如是可愛、可念、{}[]喜樂報,猶虛空神宮殿之中。
  昔者,閻王在園觀中而作是願:『我此命終,生於人中,若有族姓極大富樂,資財無量,畜牧產業不可稱計,封戶、食邑種種具足,彼為云何?謂:剎利大長者族、梵志大長者族、居士大長者族。若更有如是族極大富樂,資財無量,畜牧產業不可稱計,封戶、食邑種種具足,生如是家。生已覺根成就,如來所說正法之律願得淨信。得淨信已,剃除鬚髮,著袈裟衣,至信捨家無家學道。族姓子所為剃除鬚髮,著袈裟衣,至信捨家無家學道者,唯無上梵行訖,於現法中自知、自覺,自作證成就遊:「生已盡,梵行已立,所作已辦,不更受有,知如真。」』
  昔者閻王在園觀中而作是願。於是頌曰:
  『為天使所訶,人故放逸者,長夜則憂慼,謂弊欲所覆。
   為天使所訶,真實有上人,終不復放逸,善說妙聖法。
   見受使恐怖,求願生老盡,無受滅無餘,便為生老訖。
   彼到安隱樂,現法得滅度,度一切恐怖,亦度世間{}[]。』」
   佛說如是,彼諸比丘聞佛所說,歡喜奉行。

 

巴利語經文(台灣嘉義法雨道場流通的word版本)
MN.130/(10) Devad
ūtasutta
   261. Eva me suta– eka samaya bhagavā sāvatthiya viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Tatra kho bhagavā bhikkhū āmantesi bhikkhavoti. Bhadanteti te bhikkhū bhagavato paccassosu. Bhagavā etadavoca
   “Seyyathāpi, bhikkhave, dve agārā sadvārā, tattha cakkhumā puriso majjhe hito passeyya manusse geha pavisantepi nikkhamantepi anucakamantepi anuvicarantepi; evameva kho aha, bhikkhave, dibbena cakkhunā visuddhena atikkantamānusakena satte passāmi cavamāne upapajjamāne hīne paṇīte suvaṇṇe dubbaṇṇe, sugate duggate yathākammūpage satte pajānāmi ime vata bhonto sattā kāyasucaritena samannāgatā vacīsucaritena samannāgatā manosucaritena samannāgatā ariyāna anupavādakā sammādiṭṭhikā sammādiṭṭhikammasamādānā; te kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapannā. Ime vā pana bhonto sattā kāyasucaritena samannāgatā vacīsucaritena samannāgatā manosucaritena samannāgatā ariyāna anupavādakā sammādiṭṭhikā sammādiṭṭhikammasamādānā; te kāyassa bhedā para maraṇā manussesu upapannā. Ime vata bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyāna upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā te kāyassa bhedā para maraṇā pettivisaya upapannā. Ime vā pana bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyāna upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā; te kāyassa bhedā para maraṇā tiracchānayoni upapannā. Ime vā pana bhonto sattā kāyaduccaritena samannāgatā vacīduccaritena samannāgatā manoduccaritena samannāgatā ariyāna upavādakā micchādiṭṭhikā micchādiṭṭhikammasamādānā; te kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapannā’”ti.
   262. “Tamena, bhikkhave, nirayapālā nānābāhāsu gahetvā yamassa rañño dassenti aya, deva, puriso amatteyyo apetteyyo asāmañño abrāhmañño, na kule jeṭṭhāpacāyī. Imassa devo daṇḍa paetūti. Tamena, bhikkhave, yamo rājā pahama devadūta samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati ambho purisa, na tva addasa manussesu pahama devadūta pātubhūtanti? So evamāha nāddasa, bhante’ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, na tva addasa manussesu dahara kumāra manda uttānaseyyaka sake muttakarīse palipanna semānanti? So evamāha addasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi– ahampi khomhi jātidhammo, jāti anatīto. Handāha kalyāṇa karomi kāyena vācāya manasāti? So evamāha nāsakkhissa, bhante, pamādassa, bhante’”ti.
   “Tamena bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tva, ambho purisa, tathā karissanti yathā ta pamatta. Ta kho pana te eta pāpakamma neva mātarā kata na pitarā kata na bhātarā kata na bhaginiyā kata na mittāmaccehi kata na ñātisālohitehi kata na samaabrāhmaehi kata na devatāhi kata, tayāveta pāpakamma kata, tvaññevetassa vipāka paisavedissasī’”ti.
   263. “Tamena, bhikkhave, yamo rājā pahama devadūta samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā dutiya devadūta samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati ambho purisa, na tva addasa manussesu dutiya devadūta pātubhūtanti? So evamāha nāddasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, na tva addasa manussesu itthi vā purisa vā jiṇṇa gopānasivaka bhogga daṇḍaparāyana pavedhamāna gacchanta ātura gatayobbana khaṇḍadanta palitakesa vilūna khalitasira valina tilakāhatagattanti? So evamāha addasa, bhante’”ti.
   “Tamena bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi– ahampi khomhi jarādhammo, jara anatīto. Handāha kalyāṇa karomi kāyena vācāya manasāti? So evamāha nāsakkhissa, bhante, pamādassa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tva, ambho purisa, tathā karissanti yathā ta pamatta. Ta kho pana te eta pāpakamma neva mātarā kata na pitarā kata na bhātarā kata na bhaginiyā kata na mittāmaccehi kata na ñātisālohitehi kata na samaabrāhmaehi kata na devatāhi kata, tayāveta pāpakamma kata, tvaññevetassa vipāka paisavedissasī’”ti.
   264. “Tamena, bhikkhave, yamo rājā dutiya devadūta samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā tatiya devadūta samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati ambho purisa, na tva addasa manussesu tatiya devadūta pātubhūtanti? So evamāha nāddasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, na tva addasa manussesu itthi vā purisa vā ābādhika dukkhita bāḷhagilāna sake muttakarīse palipanna semāna aññehi vuṭṭhāpiyamāna aññehi savesiyamānanti? So evamāha addasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi ahampi khomhi byādhidhammo byādhi anatīto. Handāha kalyāṇa karomi kāyena vācāya manasāti? So evamāha nāsakkhissa, bhante, pamādassa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tva, ambho purisa, tathā karissanti yathā ta pamatta. Ta kho pana te eta pāpakamma neva mātarā kata na pitarā kata na bhātarā kata na bhaginiyā kata na mittāmaccehi kata na ñātisālohitehi kata na samaabrāhmaehi kata na devatāhi kata, tayāveta pāpakamma kata, tvaññevetassa vipāka paisavedissasī’”ti.
   265. “Tamena, bhikkhave, yamo rājā tatiya devadūta samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā catuttha devadūta samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati ambho purisa, na tva addasa manussesu catuttha devadūta pātubhūtanti? So evamāha nāddasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, na tva addasa manussesu rājāno cora āgucāri gahetvā vividhā kammakāraṇā kārente kasāhipi tāḷente vettehipi tāḷente addhadaṇḍakehipi tāḷente hatthampi chindante pādampi chindante hatthapādampi chindante kaṇṇampi chindante nāsampi chindante kaṇṇanāsampi chindante bilagathālikampi karonte sakhamuṇḍikampi karonte rāhumukhampi karonte jotimālikampi karonte hatthapajjotikampi karonte erakavattikampi karonte cīrakavāsikampi karonte eeyyakampi karonte baisamasikampi karonte kahāpaikampi karonte khārāpatacchikampi karonte palighaparivattikampi karonte palālapīṭhakampi karonte tattenapi telena osiñcante sunakhehipi khādāpente jīvantampi sūle uttāsente asināpi sīsa chindante’ti? So evamāha addasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi ye kira, bho, pāpakāni kammāni karonti te diṭṭheva dhamme evarūpā vividhā kammakāraṇā karīyanti, kimaga pana parattha Handāha kalyāṇa karomi kāyena vācāya manasāti? So evamāha nāsakkhissa, bhante, pamādassa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tva, ambho purisa, tathā karissanti yathā ta pamatta. Ta kho pana te eta pāpakamma neva mātarā kata na pitarā kata na bhātarā kata na bhaginiyā kata na mittāmaccehi kata na ñātisālohitehi kata na samaabrāhmaehi kata na devatāhi kata, tayāveta pāpakamma kata, tvaññevetassa vipāka paisavedissasī’”ti.
   266. “Tamena, bhikkhave, yamo rājā catuttha devadūta samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā pañcama devadūta samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati ambho purisa, na tva addasa manussesu pañcama devadūta pātubhūtanti? So evamāha nāddasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, na tva addasa manussesu itthi vā purisa vā ekāhamata vā dvīhamata vā tīhamata vā uddhumātaka vinīlaka vipubbakajātanti? So evamāha addasa, bhante’”ti.
   “Tamena bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi ahampi khomhi maraadhammo, maraa anatīto. Handāha kalyāṇa karomi kāyena vācāya manasāti? So evamāha nāsakkhissa, bhante, pamādassa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, pamādavatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tva, ambho purisa, tathā karissanti yathā ta pamatta. Ta kho pana te eta pāpakamma neva mātarā kata na pitarā kata na bhātarā kata na bhaginiyā kata na mittāmaccehi kata na ñātisālohitehi kata na samaabrāhmaehi kata na devatāhi kata, tayāveta pāpakamma kata, tvaññevetassa vipāka paisavedissasī’”ti.
   267. “Tamena, bhikkhave, yamo rājā pañcama devadūta samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā tuhī hoti. Tamena, bhikkhave, nirayapālā pañcavidhabandhana nāma kammakāraa karonti– tatta ayokhila hatthe gamenti, tatta ayokhila dutiye hatthe gamenti, tatta ayokhila pāde gamenti, tatta ayokhila dutiye pāde gamenti, tatta ayokhila majjhe-urasmi gamenti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kāla karoti yāva na ta pāpakamma byantīhoti. Tamena, bhikkhave, nirayapālā savesetvā kuhārīhi tacchanti pe tamena, bhikkhave, nirayapālā uddhapāda adhosira gahetvā vāsīhi tacchanti pe tamena, bhikkhave, nirayapālā rathe yojetvā ādittāya pathaviyā sampajjalitāya sajotibhūtāya sārentipi, paccāsārentipi pe tamena, bhikkhave, nirayapālā mahanta agārapabbata āditta sampajjalita sajotibhūta āropentipi oropentipi pe tamena, bhikkhave, nirayapālā uddhapāda adhosira gahetvā tattāya lohakumbhiyā pakkhipanti ādittāya sampajjalitāya sajotibhūtāya. So tattha pheuddehaka paccati. So tattha pheuddehaka paccamāno sakimpi uddha gacchati, sakimpi adho gacchati, sakimpi tiriya gacchati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti. Tamena, bhikkhave, nirayapālā mahāniraye pakkhipanti. So kho pana, bhikkhave, mahānirayo
   “Catukkaṇṇo catudvāro, vibhatto bhāgaso mito;
   Ayopākārapariyanto, ayasā paikujjito.
   “Tassa ayomayā bhūmi, jalitā tejasāyutā;
   Samantā yojanasata, pharitvā tiṭṭhati sabbadā
   268. “Tassa kho pana, bhikkhave, mahānirayassa puratthimāya bhittiyā acci uṭṭhahitvā pacchimāya bhittiyā paihaññati, pacchimāya bhittiyā acci uṭṭhahitvā puratthimāya bhittiyā paihaññati, uttarāya bhittiyā acci uṭṭhahitvā dakkhiṇāya bhittiyā paihaññati, dakkhiṇāya bhittiyā acci uṭṭhahitvā uttarāya bhittiyā paihaññati, heṭṭhā acci uṭṭhahitvā upari paihaññati, uparito acci uṭṭhahitvā heṭṭhā paihaññati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Hoti kho so, bhikkhave, samayo ya kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena tassa mahānirayassa puratthima dvāra apāpurīyati. So tattha sīghena javena dhāvati. Tassa sīghena javena dhāvato chavimpi ayhati, cammampi ayhati, masampi ayhati, nhārumpi ayhati, aṭṭhīnipi sampadhūpāyanti, ubbhata tādisameva hoti. Yato ca kho so, bhikkhave, bahusampatto hoti, atha ta dvāra pidhīyati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Hoti kho so, bhikkhave, samayo ya kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena tassa mahānirayassa pacchima dvāra apāpurīyati pe uttara dvāra apāpurīyati pe dakkhia dvāra apāpurīyati So tattha sīghena javena dhāvati. Tassa sīghena javena dhāvato chavimpi ayhati, cammampi ayhati, masampi ayhati, nhārumpi ayhati, aṭṭhīnipi sampadhūpāyanti, ubbhata tādisameva hoti. Yato ca kho so, bhikkhave, bahusampatto hoti, atha ta dvāra pidhīyati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Hoti kho so, bhikkhave, samayo ya kadāci karahaci dīghassa addhuno accayena tassa mahānirayassa puratthima dvāra apāpurīyati. So tattha sīghena javena dhāvati. Tassa sīghena javena dhāvato chavimpi ayhati, cammampi ayhati, masampi ayhati, nhārumpi ayhati, aṭṭhīnipi sampadhūpāyanti, ubbhata tādisameva hoti. So tena dvārena nikkhamati.
   269. “Tassa kho pana, bhikkhave, mahānirayassa samanantarā sahitameva mahanto gūthanirayo. So tattha patati. Tasmi kho pana, bhikkhave, gūthaniraye sūcimukhā pāṇā chavi chindanti, chavi chetvā camma chindanti, camma chetvā masa chindanti, masa chetvā nhāru chindanti, nhāru chetvā aṭṭhi chindanti, aṭṭhi chetvā aṭṭhimiñja khādanti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Tassa kho pana, bhikkhave, gūthanirayassa samanantarā sahitameva mahanto kukkulanirayo. So tattha patati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Tassa kho pana, bhikkhave, kukkulanirayassa samanantarā sahitameva mahanta simbalivana uddha yojanamuggata soasagulakaṇṭaka āditta sampajjalita sajotibhūta. Tattha āropentipi oropentipi. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Tassa kho pana, bhikkhave, simbalivanassa samanantarā sahitameva mahanta asipattavana. So tattha pavisati. Tassa vāteritāni pattāni patitāni hatthampi chindanti, pādampi chindanti, hatthapādampi chindanti, kaṇṇampi chindanti, nāsampi chindanti, kaṇṇanāsampi chindanti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Tassa kho pana, bhikkhave, asipattavanassa samanantarā sahitameva mahatī khārodakā nadī. So tattha patati. So tattha anusotampi vuyhati paisotampi vuyhati, anusotapaisotampi vuyhati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   270. “Tamena, bhikkhave, nirayapālā balisena uddharitvā thale patiṭṭhāpetvā evamāhasu– ‘ambho purisa, ki icchasīti? So evamāha jighacchitosmi, bhanteti. Tamena, bhikkhave, nirayapālā tattena ayosakunā mukha vivaritvā ādittena sampajjalitena sajotibhūtena tatta lohagua mukhe pakkhipanti āditta sampajjalita sajotibhūta. So tassa oṭṭhampi dahati, mukhampi dahati, kaṇṭhampi dahati, urampi dahati, antampi antaguampi ādāya adhobhāgā nikkhamati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Tamena bhikkhave, nirayapālā evamāhasu– ‘ambho purisa, ki icchasīti? So evamāha pipāsitosmi, bhanteti. Tamena, bhikkhave, nirayapālā tattena ayosakunā mukha vivaritvā ādittena sampajjalitena sajotibhūtena tatta tambaloha mukhe āsiñcanti āditta sampajjalita sajotibhūta. Ta tassa oṭṭhampi dahati, mukhampi dahati, kaṇṭhampi dahati, urampi dahati, antampi antaguampi ādāya adhobhāgā nikkhamati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vedeti, na ca tāva kālakaroti, yāva na ta pāpakamma byantīhoti. Tamena, bhikkhave, nirayapālā puna mahāniraye pakkhipanti.
   “Bhūtapubba, bhikkhave, yamassa rañño etadahosi– ‘ye kira bho, loke pāpakāni akusalāni kammāni karonti te evarūpā vividhā kammakāraṇā karīyanti. Aho vatāha manussatta labheyya. Tathāgato ca loke uppajjeyya araha sammāsambuddho. Tañcāha bhagavanta payirupāseyya. So ca me bhagavā dhamma deseyya. Tassa cāha bhagavato dhamma ājāneyyanti. Ta kho panāha, bhikkhave, nāññassa samaassa vā brāhmaassa vā sutvā vadāmi, api ca yadeva sāma ñāta sāma diṭṭha sāma vidita tadevāha vadāmīti.
   271. Idamavoca bhagavā. Ida vatvāna sugato athāpara etadavoca satthā
   “Coditā devadūtehi, ye pamajjanti māṇavā;
   Te dīgharatta socanti, hīnakāyūpagā narā.
   “Ye ca kho devadūtehi, santo sappurisā idha;
   Coditā nappamajjanti, ariyadhamme kudācana.
   “Upādāne bhaya disvā, jātimaraasambhave;
   Anupādā vimuccanti, jātimaraasakhaye.
   “Te khemappattā sukhino, diṭṭhadhammābhinibbutā;
   Sabbaverabhayātītā, sabbadukkha upaccagun”ti.
   Devadūtasutta niṭṭhita dasama.
   Suññatavaggo niṭṭhito tatiyo.
   Tassuddāna
   Dvidhāva suññatā hoti, abbhutadhammabākula;
   Aciravatabhūmijanāmo, anuruddhupakkilesa.
   Bālapaṇḍito devadūtañca te dasāti.

AN.3.36(
另版AN.3.35)/6. Devadūtasutta
   36. “Tīṇimāni bhikkhave, devadūtāni. Katamāni tīṇi? Idha, bhikkhave, ekacco kāyena duccarita carati, vācāya duccarita carati, manasā duccarita carati. So kāyena duccarita caritvā, vācāya duccarita caritvā, manasā duccarita caritvā kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati. Tamena, bhikkhave, nirayapālā nānābāhāsu gahetvā yamassa rañño dassenti aya, deva, puriso amatteyyo apetteyyo asāmañño abrahmañño, na kule jeṭṭhāpacāyī. Imassa devo daṇḍa paetū’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā pahama devadūta samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati ambho, purisa, na tva addasa manussesu pahama devadūta pātubhūtanti? So evamāha nāddasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, na tva addasa manussesu itthi vā purisa vā āsītika vā nāvutika vā vassasatika vā jātiyā jiṇṇa gopānasivaka bhogga daṇḍaparāyaa pavedhamāna gacchanta ātura gatayobbana khaṇḍadanta palitakesa vilūna khallitasira valita tilakāhatagattanti? So evamāha addasa, bhante’”ti.
   “Tamena bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho, purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi ahampi khomhi jarādhammo jara anatīto, handāha kalyāṇa karomi, kāyena vācāya manasāti? So evamāha nāsakkhissa, bhante. Pamādassa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho, purisa, pamādatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tva, ambho purisa, tathā karissanti yathā ta pamatta. Ta kho pana te eta pāpakamma neva mātarā kata, na pitarā kata, na bhātarā kata, na bhaginiyā kata, na mittāmaccehi kata, na ñātisālohitehi kata, na devatāhi kata na samaabrāhmaehi kata; atha kho tayāveta pāpakamma kata, tvaññevetassa vipāka paisavedissasī’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā pahama devadūta samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā, dutiya devadūta samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati ambho purisa, na tva addasa manussesu dutiya devadūta pātubhūtanti? So evamāha nāddasa, bhante’ti. “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, na tva addasa manussesu itthi vā purisa vā ābādhika dukkhita bāḷhagilāna, sake muttakarīse palipanna semāna, aññehi vuṭṭhāpiyamāna, aññehi savesiyamānanti? So evamāha addasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi ahampi khomhi byādhidhammo byādhi anatīto, handāha kalyāṇa karomi kāyena vācāya manasāti? So evamāha nāsakkhissa, bhante. Pamādassa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa pamādatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tva, ambho purisa, tathā karissanti yathā ta pamatta. Ta kho pana te eta pāpakamma neva mātarā kata, na pitarā kata, na bhātarā kata, na bhaginiyā kata, na mittāmaccehi kata, na ñātisālohitehi kata, na devatāhi kata, na samaabrāhmaehi kata; atha kho tayāveta pāpakamma kata. Tvaññevetassa vipāka paisavedissasī’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā dutiya devadūta samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā, tatiya devadūta samanuyuñjati samanugāhati samanubhāsati ambho purisa, na tva addasa manussesu tatiya devadūta pātubhūtanti? So evamāha nāddasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, na tva addasa manussesu itthi vā purisa vā ekāhamata vā dvīhamata vā tīhamata vā uddhumātaka vinīlaka vipubbakajātanti? So evamāha addasa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, tassa te viññussa sato mahallakassa na etadahosi ahampi khomhi maraadhammo maraa anatīto, handāha kalyāṇa karomi kāyena vācāya manasāti? So evamāha nāsakkhissa, bhante. Pamādassa, bhante’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā evamāha ambho purisa, pamādatāya na kalyāṇamakāsi kāyena vācāya manasā. Taggha tva, ambho purisa, tathā karissanti yathā ta pamatta. Ta kho pana te eta pāpakamma neva mātarā kata, na pitarā kata, na bhātarā kata, na bhaginiyā kata, na mittāmaccehi kata, na ñātisālohitehi kata, na devatāhi kata, na samaabrāhmaehi kata; atha kho tayāveta pāpakamma kata. Tvaññevetassa vipāka paisavedissasī’”ti.
   “Tamena, bhikkhave, yamo rājā tatiya devadūta samanuyuñjitvā samanugāhitvā samanubhāsitvā tuhī hoti. Tamena bhikkhave, nirayapālā pañcavidhabandhana nāma kāraa karonti. Tatta ayokhila hatthe gamenti. Tatta ayokhila dutiyasmi hatthe gamenti. Tatta ayokhila pāde gamenti. Tatta ayokhila dutiyasmi pāde gamenti. Tatta ayokhila majjhe urasmi gamenti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vediyati, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Tamena bhikkhave, nirayapālā savesetvā kudhārīhi tacchanti. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vediyati, na ca tāva kālakaroti yāva na ta pāpakamma byantīhoti.
   “Tamena, bhikkhave, nirayapālā uddhapāda adhosira gahetvā vāsīhi tacchanti pe tamena, bhikkhave, nirayapālā rathe yojetvā ādittāya bhūmiyā sampajjalitāya sajotibhūtāya sārentipi paccāsārentipi pe tamena, bhikkhave, nirayapālā mahanta agārapabbata āditta sampajjalita sajotibhūta āropentipi oropentipi pe tamena, bhikkhave, nirayapālā uddhapāda adhosira gahetvā tattāya lohakumbhiyā pakkhipanti, ādittāya sampajjalitāya sajotibhūtāya. So tattha pheuddehaka paccamāno sakimpi uddha gacchati, sakimpi adho gacchati, sakimpi tiriya gacchati. So tattha dukkhā tibbā kharā kaukā vedanā vediyati, na ca tāva kāla karoti yāva na ta pāpakamma byantīhoti. Tamena, bhikkhave, nirayapālā mahāniraye pakkhipanti. So kho pana, bhikkhave, mahānirayo
   “Catukkaṇṇo catudvāro, vibhatto bhāgaso mito;
   Ayopākārapariyanto, ayasā paikujjito.
   “Tassa ayomayā bhūmi, jalitā tejasā yutā.
   Samantā yojanasata, pharitvā tiṭṭhati sabbadāti.
   “Bhūtapubba, bhikkhave, yamassa rañño etadahosi– ‘ye kira, bho, loke pāpakāni kammāni karonti te evarūpā vividhā kammakāraṇā karīyanti. Aho vatāha manussatta labheyya, tathāgato ca loke uppajjeyya araha sammāsambuddho, tañcāha bhagavanta payirupāseyya. So ca me bhagavā dhamma deseyya, tassa cāha bhagavato dhamma ājāneyyanti. Ta kho panāha, bhikkhave, na aññassa samaassa vā brāhmaassa vā sutvā eva vadāmi, api ca kho, bhikkhave, yadeva me sāma ñāta sāma diṭṭha sāma vidita tadevāha vadāmīti.
   “Coditā devadūtehi, ye pamajjanti māṇavā;
   Te dīgharatta socanti, hīnakāyūpagā narā.
   “Ye ca kho devadūtehi, santo sappurisā idha;
   Coditā nappamajjanti, ariyadhamme kudācana.
   “Upādāne bhaya disvā, jātimaraasambhave;
   Anupādā vimuccanti, jātimaraasakhaye.
   “Te appamattā sukhino, diṭṭhadhammābhinibbutā.
   Sabbaverabhayātītā, sabbadukkha upaccagun”ti. Chaṭṭha.