> 波羅牢經

 

 

 

    本經就是南傳巴利《相應部》的《卡拉瑪經》,主旨是說黑業有黑報,白業有白報,雜染業有雜染報。所以世尊告訴我們應當努力修持純白淨業。善有善報,惡有惡報;不是不報,是時辰未到。種樂因得樂果,種苦因得苦果。種瓜就一定得瓜,種豆也一定豆。絕不可能種瓜得豆,也絕不可能種豆得瓜。如果我們眼見因社會福利政策不佳、階級、種族不平等而導致貧窮,或者眼見有人因官商勾結、收賄貪污而富貴,千萬不可因此就認為「善無善報」、「惡有善報」。所謂的「景氣不好」、「社會福利制度不佳」、或「階級種族」也絕對不是貧賤的「因」,那是眾生的「共業」,是眾生共同感招的"惡果"。至於「缺德」、「造孽」、「傷害人」、「做壞事」、「不公不義」也絕不是富貴的「善因」,以世俗的角度來說那些都是獲取不義之財的不正當或非法的「手段」,是未來下墮三惡道及感招人間悲慘命運的「惡因」。如果我們願意相信佛陀,就不可「非因計因」,甚至是「倒果為因」,否則就是邪見、顛倒、愚痴、無明。

    佛陀在本經中同時告訴我們若能做到斷除十惡及奉行十善,積極勤修慈悲喜捨,內心沒有怨憎,沒有貪欲、沒有雜染,清淨聖潔,此人在今生中便能獲致四種內心的平安與喜樂:

一、他(她)會這麼想:『我不確定這個世界上到底有沒有輪迴,有沒有因果業  報。但萬一這些事情存在,那麼我死後一定會生天,或出生在美好的地方。』這就是他(她)今生的第一種內心的安樂。

二、他(她)會這麼想:『我不確定這個世界上到底有沒有輪迴,有沒有因果業報。就算沒有,那麼虎死留皮,人死留名,至少我可以為自己、家人或親友留下好的名聲』這就是他(她)今生的第二種內心的安樂。

三、他(她)會這麼想:『若作(惡)之人有惡報,那麼我不對任何人懷有惡意,不造惡業,我將來一定不會遇到不幸。』這就是他(她)今生的第三種內心的安樂。

四、他(她)會這麼想:『假設作惡之人沒有惡報,那麼至少我心安理得,無愧於天地,無負於他人』這就是他(她)今生的第四種內心的安樂。」

    如果譯讀本經有任何微薄的功德,願以此如來的真實語,祝福:母親、先父、戒師甦諦果尊者、戒寶尊者、德寶法師、同修、好友們、帝釋天主、毗沙門天王及其餘三位護世的天王等,願大家都平安、喜樂,眷屬及威勢都增長,正向解脫,趨向涅槃。

選譯自北傳《中阿含20/波羅牢經》

喬正一白話譯於西元2014/2/14元宵節八關齋戒日


  我是這樣聽說的:

    有一次,佛陀與許多大長老比丘一起遊方到了古印度的拘麗瘦這個地方,他們再往北村前行,然後暫時住在北村的北尸攝惒林中。

    當時,有一位名叫波羅牢伽彌尼的在家人聽聞佛陀一行人來到了這個地方,他久仰世尊的十種聖名,也聽說過世尊的教法從開始、中間、到結束時都很完美,內容有義、有理,且世尊具足清淨的梵行。於是,他很想去頂禮並供養世尊。

    波羅牢伽彌尼從北村走了出來,一路往北行,來到了尸攝惒林中。

    伽彌尼的人還沒有抵達,便已從老遠的地方看見世尊盤坐在樹林之間,他看見世尊的容顏端正俊美,猶如星中月,光曜暐曄,晃若金山。他又發現世尊相好具足,威神巍巍,諸根寂定,無有蔽礙,成就調御,息心靜默。 

    伽彌尼走向佛前,他向佛頂禮,然後坐在一旁。

    他先開口問:「我聽說沙門瞿曇通曉幻術、法術,請問,這種傳聞是真的嗎?這種傳聞有沒有汙衊您?有沒有甚麼可指謫之處呢?」

    世尊回答:「伽彌尼!有關『沙門瞿曇知曉幻術及法術。』這樣的傳聞的確是真的,並沒有汙衊我,也沒有甚麼可指謫之處。然而,伽彌尼!我雖然知曉幻術及法術,但我不是魔法師或術士。」

    波羅牢說:「我不是很相信ㄟ。」

    世尊反問:「伽彌尼!你的意思是凡只要通曉幻術及法術者,就應該是魔法師或術士嗎?」

    波羅牢說:「沒錯啊,世尊!本來就是這樣啊,善逝!」

    世尊說:「伽彌尼!可不要自誤喔,你這樣子就是在謗毀我!若有人謗毀我,一定會自招損害,這些都是聖賢所厭惡的惡法,這種惡行會得到大惡報,因為事實並非如你所說。伽彌尼!我反問你,你知道拘麗瘦這個地方有雇用一些會使用暴力的士兵及警察嗎?」 

    「當然知道啊。」

    「伽彌尼!那你覺得拘麗瘦為甚麼要雇用這些士兵及警察?」

    「瞿曇!那當然是為了殺賊及捉強盜。」

    「伽彌尼!那你覺得這些士兵及警察的品德如何?」

    「哦!瞿曇!我想這個世上如果有壞人的話,那麼我肯定這個壞人絕對壞不過這些士兵與警察,因為拘麗瘦這個國家所雇用的士兵與警察都非常的凶惡,他們惡名昭彰,真的是無惡不作。」

    「伽彌尼!既然你知道這些士兵與警察都非常的壞,那如果有人說:『因為波羅牢伽彌尼知道拘麗瘦的士兵與警察都非常的壞,所以可據此推論波羅牢伽彌尼跟這些士兵與警察都是同一掛的,也是個無惡不作的大壞人。』。你認為這樣的說法合理嗎?」

    「這完全不合邏輯,瞿曇!這根本是兩碼子事。」

    「伽彌尼!既然這樣,那你怎麼可以說我因為通曉幻術及法術就等於是魔法師或術士呢?我的確知曉幻術及法術的原理,也知曉甚麼樣的人是幻術師,也知道施展幻術及法術的果報是甚麼,當然也知道應斷除遠離這些幻術。

    伽彌尼!這就好比我也知道甚麼是殺生,知道犯殺生罪的人,知道殺生的惡報是甚麼,也知道當斷除殺生惡行。

    伽彌尼!就好像我也知道甚麼是不予取,也知道犯偷盜罪的人,知道犯不予取的惡報是甚麼,也知道應斷除不予取的惡行。

    伽彌尼!就好像我也知道甚麼是妄語,知道說妄語的人,知道妄語的惡報是甚麼,也知道應斷除妄語的惡行。

    伽彌尼!雖然我有如是知、如是見,但若說:『沙門瞿曇因為知曉幻術及法術,所以就等於是幻術師或術士。』,如果說這話的人不停止繼續這樣說,這樣的人死後就如屈伸手臂的瞬間,立即墜入地獄中。」

    波羅牢伽彌尼聽了佛陀的話以後,心生畏懼,全身顫慄,寒毛皆豎,立即從座位站起來,走到佛前,跪在地上,額頭觸地,頂禮佛足,長跪合掌,對世尊懺悔道:「悔過!瞿曇!我自首我的罪過!善逝!我真是愚癡、不善,我竟斗膽妄說沙門瞿曇是幻術師。懇請瞿曇接受我的悔過,見罪發露。我今悔過後,絕不再犯。」

    世尊說:「沒錯,伽彌尼!你的確很愚癡、不善。然而,你勇於悔過,見罪發露,不再犯錯,如此可長養聖法而沒有過失。」

    於是,波羅牢伽彌尼再度合掌問世尊:「瞿曇!有一位沙門梵志這麼主張:『若有殺生者,他會在今生現世受到惡報,因為他將因此而生煩惱憂苦;若有不與取、妄語者,這些人也都會在今生現世受到惡報,因為他們將因此而生煩惱憂苦。』沙門瞿曇!請問您的看法如何?」

    世尊回答:「伽彌尼!我現在問你,請你先回答我。

    伽彌尼!假設有某一村邑中,如果有某人頭戴華鬘,雜香塗身,然後彈奏樂器,以歌舞自娛,像個國王一般跟美女作愛享樂,如果有人問起:『這個人到底何德何能,能享受到如國王般的歡樂?』

    這時有人解釋:『那是因為這個人替國家衝鋒陷陣殺了敵軍,國王因大喜而給予他賞賜。』

    伽彌尼!你應該有看過也聽過這樣的例子吧?

    「看過,瞿曇!也聽過。」

    「伽彌尼!你可曾看過有人被國家的警察逮捕,兩手被銬,一路上打鼓唱令,遊行出南城門,在刑場被砍首。若有問起:『此人犯了何罪,被王所戮?』或有人解釋:『因為此人枉殺無辜之人,所以國王判他如是刑罰。』伽彌尼!你可曾看過或聽過這樣的例子?」

    「看過,瞿曇!也聽過。」

    「伽彌尼!若有沙門、梵志說:『若有人殺生,這些人肯定會在今生現世受到惡報,因殺生而生煩惱憂苦。』你認為他們說的是正確還是不正確?」

    「不正確,瞿曇!」

    「既然他們說的是不正確,你還會信嗎?」

    「不信,瞿曇!」

    世尊稱讚:「善哉!善哉!伽彌尼!」

    世尊又問:「伽彌尼!假設某村邑中或有一人頭戴華鬘,雜香塗身而觀賞表演,以歌舞自娛,就像國王一般與美女作愛享樂,若有人問起為何此人能享受如此歡樂?若有人回答是因為此人於他國偷竊他人財物 。伽彌尼!你可曾看過或聽過這種事?」  

    「看過,瞿曇!也聽過。」

    「伽彌尼!你可曾看過有人因為觸犯不予取的罪而被國家的警察逮捕,兩手被銬,一路上打鼓唱令,遊行出南城門,在刑場被砍首。伽彌尼!你可曾看過或聽過這樣的例子?」

    「看過,瞿曇!也聽過。」

    「伽彌尼!若有沙門、梵志說:『若有人不予取,這些人肯定會在今生現世受到惡報,因不予取而生煩惱憂苦。』你認為他們的說 法正不正確?」

    「不正確,瞿曇!」

    「既然他們說的是不正確,你還會信嗎?」

    「不信,瞿曇!」

    世尊稱讚:「善哉!善哉!伽彌尼!」

    世尊又問:「伽彌尼!假設某村邑中或有一人頭戴華鬘,雜香塗身而觀賞表演,以歌舞自娛,就像國王一般與美女作愛享樂,若有人問起為何此人能享受如此歡樂?若有人回答是因為此人很會說謊,很會拍馬屁,把國王給哄得團團轉,令國王龍心大悅。伽彌尼!你可曾看過或聽過這種事?」

    「看過,瞿曇!也聽過。」

    「伽彌尼!你可曾看過有人因為在國王面前說謊或做偽證,被棍棒打殺,裝在木檻裡,以露車載出北城門,丟棄於溝塹中。伽彌尼!你可曾看過或聽過這樣的例子?」

    「看過,瞿曇!也聽過。」

    「伽彌尼!若有沙門、梵志說:『若有人妄語,這些人會在今生現世受到惡報,因妄語而生煩惱憂苦。』你認為他們的說法正不正確?」

    「不正確,瞿曇!」

    「既然他們說的是不正確,你還會信嗎?」

    「不信,瞿曇!」

    世尊稱讚:「善哉!善哉!伽彌尼!」

    這時,波羅牢伽彌尼立即從座位站了起來,偏袒著衣,走向佛前合掌對世尊說:「太奇妙了!瞿曇所說的法真是妙極了,能善用各種比喻來說明。

    瞿曇!我曾於北村中建造過一座大樓,裡面擺設各種床褥位子,安立飲水器,點燃所有的明燈。若有精進的沙門、梵志來到高樓過夜,我總是盡力供給所需。

    有一次,有四名論士,他們的觀念各異,彼此對立,一起來到了高樓。

    其中,有論士如是主張說:『沒有布施、沒有持戒、沒有齋戒(八關齋戒)、沒有決意發願,沒有善、惡業,也沒有善、惡業報的存在,沒有今生來世,不用孝敬父母,沒有四雙八輩,沒有阿羅漢的存在。』

    而第二名論士的看法跟第一論士的所見、所知完全相反,他認為:『有布施、有持戒、有齋戒(八關齋戒)、有決意發願,有善、惡業,也有善、惡業報的存在,有今生來世,當孝敬父母,有四雙八輩,也有阿羅漢的存在。』

    第三名論士則認為:『自作惡行或教他人作惡行,自己砍斷他人手腳或教他人砍斷別人的手腳,自己折磨拷打他人或教他人折磨拷打他人,使他人愁煩憂慼、搥胸懊惱、啼哭,做盡一切殺生、不予取、邪淫、妄語、飲酒的惡行,穿牆入侵他人住宅破壞他人的寶藏,破壞他人的巷陌或村邑,破壞他人的城池,消滅他人的國土等等,作以上如是行為,都不是惡行。又或以利如剃刀的鐵輪,在一天之中斫截斬剉或剝裂剬割此地上的一切眾生,將他們的肉割作一段、一分、或一堆,也認為是無惡業,更無惡業報。不管是在恆河的南岸殺、斷、折磨他人,或於恆河的北岸布施、持戒作齋、決意發願等,都一樣是無罪也無福,所以也無罪福報。不管是布施、持戒調御、守護、禪定攝持、稱譽、饒益、惠施、愛言、利行及等利益一切蒼生之事,都是無福,也無福報。』

    第四名論士的看法則與第三名論士的觀點恰恰相反,他認為『自作惡行或教他人作惡行,自己砍斷他人手腳或教他人砍斷別人的手腳,自己折磨拷打他人或教他人折磨拷打他人,使他人愁煩憂慼、搥胸懊惱、啼哭,做盡一切殺生、不予取、邪淫、妄語、飲酒的惡行,穿牆入侵他人住宅破壞他人的寶藏,破壞他人的巷陌或村邑,破壞他人的城池,消滅他人的國土等等,作以上如是行為,都是惡行。又或以利如剃刀的鐵輪,在一天之中斫截斬剉或剝裂剬割此地上的一切眾生,將他們的肉割作一段、一分、或一堆,他認為是惡業,當然有惡業報。在恆河的南岸殺、斷、折磨他人等惡行一定會有惡報;於恆河的北岸布施、持戒作齋、決意發願等,是福業,會有福報。不管是布施、持戒調御、守護、禪定攝持、稱譽、饒益、惠施、愛言、利行及等利益一切蒼生之事,都是福德善業,會有福報。』

    瞿曇!我想問的是,這些沙門、梵志,誰說的是真的?誰說的是假的?」

    世尊回答:「伽彌尼!你不要疑惑,因為有疑惑便生猶豫。伽彌尼!你沒有淨智,所以對於有沒有來生後世、所作是否為惡、所作是否為善等一切問題才會搞不清楚。伽彌尼!在我的教法裡有一種定法叫做遠離,你可因此定法而得正念,可得一心禪定,如此,你便能於今生斷除疑惑,你的生命將因此而得昇進。」

    於是,波羅牢伽彌尼又從座位站了起來,偏袒著衣,走向佛前合掌說:「瞿曇!甚麼法定的名字叫做遠離,令我因此可得正念?可得一心?可令我於今生斷除疑惑?令我的生命得昇進?」

    世尊說:「 

    伽彌尼!多聞聖弟子離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。

    他在白天的時候在農田作耕稼,至日落時休息,他入室禪修坐定,過了夜晚在黎明破曉之際思忖:『我離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。』

    當他如此思忖:『我斷十惡業道,念十善業道。』之後,他看自己已斷除十惡業道並心念十善業道以後,便心生歡悅;心生歡悅以後,便生喜;生喜以後,便止息身;止息身以後,身便覺樂;身覺樂以後,便得一心入定。

    伽彌尼!當這名多聞聖弟子入定後,則心與慈俱,可遍滿一方成就遊;以同樣的方式,將慈心遍及二、三、四方,四維上下,乃至普及於一切。

    他心與慈俱,無結無怨,無恚無諍,極廣甚大,無量善修,遍滿一切世間成就遊。

    他心中想:『若有沙門、梵志如是見、如是說:沒有布施、沒有持戒、沒有齋戒(八關齋戒)、沒有決意發願,沒有善、惡業,也沒有善、惡業報的存在,沒有今生來世,不用孝敬父母,沒有四雙八輩,沒有阿羅漢的存在。

    假設這個沙門或梵志所說的是真實,也沒關係,反正我不侵犯世人,不造成他人的恐懼,我心安理得,沒有內疚,常慈愍一切世間的有情。我心不與眾生共諍,無濁而歡悅,我今已得無上人上之法,生命已昇進而得平安與喜樂。這就是所謂的遠離法定,因此而得內心的安止。』

    伽彌尼!以上就是所謂名叫遠離的法定,你可因此而得不動搖的正見,可得正念,可得一心禪定。如此,你將可於現生中斷除疑惑,生命因此而得昇進。

    其次,伽彌尼!多聞聖弟子離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。

    他在白天的時候在農田作耕稼,至日落時休息,他入室禪修坐定,過了夜晚在黎明破曉之際思忖:『我離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。』

    當他如此思忖:『我斷十惡業道,念十善業道。』之後,他看自己已斷除十惡業並心念十善業以後,便心生歡悅;心生歡悅以後,便生喜;生喜以後,便止息身;止息身以後,身便覺樂;身覺樂以後,便得一心入定。

    伽彌尼!當這名多聞聖弟子入定後,則心與悲俱,可遍滿一方成就遊;以同樣的方式,將悲心遍及二、三、四方,四維上下,乃至普及於一切。

    他心與悲俱,無結無怨,無恚無諍,極廣甚大,無量善修,遍滿一切世間成就遊。

    他心想:『若有沙門、梵志如是見、如是說:有布施、有持戒、有齋戒(八關齋戒)、有決意發願,有善、惡業,也有善、惡業報的存在,有今生來世,當孝敬父母,有四雙八輩,也有阿羅漢的存在。

    不管這個沙門或梵志所說的是不是真的,都沒有關係,反正我不侵犯世人,不造成他人的恐懼,我心安理得,沒有內疚,常悲愍一切世間的有情。我心不與眾生共諍,無濁而歡悅,我今已得無上人上之法,生命已昇進而得平安與喜樂。這就是所謂的遠離法定,因此而得內心的安止。』

    伽彌尼!以上就是所謂名叫遠離的法定,你可因此而得不動搖的正見,可得正念,可得一心禪定。如此,你將可於現生中斷除疑惑,生命因此而得昇進。

  再者,伽彌尼!多聞聖弟子離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。

    他在白天的時候在農田作耕稼,至日落時休息,他入室禪修坐定,過了夜晚在黎明破曉之際思忖:『我離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。』

    當他如此思忖:『我斷十惡業道,念十善業道。』之後,他看自己已斷除十惡業並心念十善業以後,便心生歡悅;心生歡悅以後,便生喜;生喜以後,便止息身;止息身以後,身便覺樂;身覺樂以後,便得一心入定。

    伽彌尼!當這名多聞聖弟子入定後,則心與喜俱,可遍滿一方成就遊;以同樣的方式,將喜心遍及二、三、四方,四維上下,乃至普及於一切。

    他心與喜俱,無結無怨,無恚無諍,極廣甚大,無量善修,遍滿一切世間成就遊。

    他心想:『就算有沙門、梵志如是見、如是說:「自作惡行或教他人作惡行,自己砍斷他人手腳或教他人砍斷別人的手腳,自己折磨拷打他人或教他人折磨拷打他人,使他人愁煩憂慼、搥胸懊惱、啼哭,做盡一切殺生、不予取、邪淫、妄語、飲酒的惡行,穿牆入侵他人住宅破壞他人的寶藏,破壞他人的巷陌或村邑,破壞他人的城池,消滅他人的國土等等,作以上如是行為,都不是惡行。又或以利如剃刀的鐵輪,在一天之中斫截斬剉或剝裂剬割此地上的一切眾生,將他們的肉割作一段、一分、或一堆,也認為是無惡業,更無惡業報。不管是在恆河的南岸殺、斷、折磨他人,或於恆河的北岸布施、持戒作齋、決意發願等,都一樣是無罪也無福,所以也無罪福報。不管是布施、持戒調御、守護、禪定攝持、稱譽、饒益、惠施、愛言、利行及等利益一切蒼生之事,都是無福,也無福報。」

    不管怎樣都沒關係,反正我不侵犯世人,不造成他人的恐懼,我心安理得,沒有內疚,常悲愍一切世間的有情。我心不與眾生共諍,無濁而歡悅,我今已得無上人上之法,生命已昇進而得平安與喜樂。這就是所謂的遠離法定,因此而得內心的安止。』

    伽彌尼!以上就是所謂名叫遠離的法定,你可因此而得不動搖的正見,可得正念,可得一心禪定。如此,你將可於現生中斷除疑惑,生命因此而得昇進。

    最後,伽彌尼!多聞聖弟子離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。

    他在白天的時候在農田作耕稼,至日落時休息,他入室禪修坐定,過了夜晚在黎明破曉之際思忖:『我離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。』

    當他如此思忖:『我斷十惡業道,念十善業道。』之後,他看自己已斷除十惡業並心念十善業以後,便心生歡悅;心生歡悅以後,便生喜;生喜以後,便止息身;止息身以後,身便覺樂;身覺樂以後,便得一心入定。

    伽彌尼!當這名多聞聖弟子入定後,則心與捨俱,可遍滿一方成就遊;以同樣的方式,將捨心遍及二、三、四方,四維上下,乃至普及於一切。

    他心與捨俱,無結無怨,無恚無諍,極廣甚大,無量善修,遍滿一切世間成就遊。

    他心想:『若有沙門、梵志如是見、如是說:「自作惡行或教他人作惡行,自己砍斷他人手腳或教他人砍斷別人的手腳,自己折磨拷打他人或教他人折磨拷打他人,使他人愁煩憂慼、搥胸懊惱、啼哭,做盡一切殺生、不予取、邪淫、妄語、飲酒的惡行,穿牆入侵他人住宅破壞他人的寶藏,破壞他人的巷陌或村邑,破壞他人的城池,消滅他人的國土等等,作以上如是行為,都是惡行。又或以利如剃刀的鐵輪,在一天之中斫截斬剉或剝裂剬割此地上的一切眾生,將他們的肉割作一段、一分、或一堆,他認為是惡業,當然有惡業報。在恆河的南岸殺、斷、折磨他人等惡行一定會有惡報;於恆河的北岸布施、持戒作齋、決意發願等,是福業,會有福報。不管是布施、持戒調御、守護、禪定攝持、稱譽、饒益、惠施、愛言、利行及等利益一切蒼生之事,都是福德善業,會有福報。」

    若這個沙門或梵志所說的真實者,不管怎樣都沒關係,反正我不侵犯世人,不造成他人的恐懼,我心安理得,沒有內疚,常悲愍一切世間的有情。我心不與眾生共諍,無濁而歡悅,我今已得無上人上之法,生命已昇進而得平安與喜樂。這就是所謂的遠離法定,因此而得內心的安止。』」

    當佛陀說到這裡時,波羅牢伽彌尼已遠塵、離垢,諸法淨眼生【證初果】。於是,波羅牢伽彌尼見法、得法,覺白淨法,斷疑度惑,不會再皈依外道神靈,也不會再受任何哲學、科學、外道、世間學等諸邪見的影響,他不再有猶豫,已住初果證,他於世尊的解脫法已得無所畏,於是他立即座位起身,走到佛前,跪在地上,額頭觸地,稽首佛足,發願道:「世尊!我從今起願皈依佛、法及比丘眾,懇請世尊接受我為在家弟子,從今日起,願終身皈依三寶,直到我生命結束的那一刻為止。」

    當佛陀說完本經後,波羅牢伽彌尼及在場的所有比丘們,因聽聞佛陀所說的法而心生歡喜,並依法奉行。

波羅牢經

中阿含20/波羅牢經
  我聞如是:
  一時,佛遊拘麗瘦,與大比丘眾俱,往至北村,住北村北尸攝惒林中。
  爾時,波羅牢伽彌尼聞沙門瞿曇釋種子捨釋宗族,出家學道,遊拘麗瘦,與大比丘眾俱,至此北村,住北村北尸攝惒林中,彼沙門瞿曇有大名稱,周聞十方,沙門瞿曇如來、無所著、等正覺、明行成為、善逝、世間解、無上士道法御、天人師、號佛、眾祐,彼於此世:天及魔、梵、沙門、梵志,從人至天,自知、自覺,自作證成就遊,彼若說法,初善、中善、竟亦善,有義、有文,具足清淨顯現梵行。若見如來、無所著、等正覺,尊重禮拜,供養承事者,快得善利。彼作是念:「我應往見沙門瞿曇,禮事供養。」
  波羅牢伽彌尼聞已,從北村出,北行至尸攝惒林,欲見世尊,禮事供養。波羅牢伽彌尼遙見世尊在林樹間,端正姝好,猶星中月,光曜暐曄,晃若金山,相好具足,威神巍巍,諸根寂定,無有蔽礙,成就調御,息心靜默。波羅牢伽彌尼遙見佛已,前至佛所,共相問訊,卻坐一面,白世尊曰:
  「我聞沙門瞿曇知幻、是幻,瞿曇!若如是說:『沙門瞿曇知幻、是幻。』彼不謗毀沙門瞿曇耶?彼說真實耶?彼說是法耶?彼說法如法耶?於如法無過、無難詰耶?」
  世尊答曰:
  「伽彌尼!若如是說:『沙門瞿曇知幻、是幻。』彼不謗毀沙門瞿曇,彼說真實,彼說是法,彼說法、如法,於法無過,亦無難詰,所以者何?伽彌尼!我知彼幻,我自非幻。」
  波羅牢說曰:
  「彼沙門、梵志所說真實,而我不信彼說沙門瞿曇知幻、是幻。」
  世尊告曰:
  「伽彌尼!若知幻者,即是幻耶?」
  波羅牢白曰:
  「如是,世尊!如是,善逝!」
  世尊告曰:
  「伽彌尼!汝莫自誤,謗毀於我!若謗毀我者,則便自損,有諍有犯,聖賢所惡而得大罪,所以者何?此實不如汝之所說。伽彌尼!汝聞拘麗瘦有卒耶?」
  答曰:「聞有。」
  「伽彌尼!於意云何?拘麗瘦用是卒為?」
  答曰:
  「瞿曇!通使殺賊,為此事故,拘麗瘦畜是卒也。」
  「伽彌尼!於意云何?拘麗瘦卒為有戒?為無戒耶?」
  答曰:
  「瞿曇!若世間有無戒德者,無過拘麗瘦卒,所以者何?拘麗瘦卒極犯禁戒,唯行惡法。」
  復問:
  「伽彌尼!汝如是見、如是知,我不問汝。若他問汝:『波羅牢伽彌尼知拘麗瘦卒極犯禁戒,唯行惡法,因此事故,波羅牢伽彌尼極犯禁戒,唯行惡法。』若如是說,為真說耶?」
  答曰:
  「非也,瞿曇!所以者何?拘麗瘦卒見異、欲異,所願亦異,拘麗瘦卒極犯禁戒,唯行惡法,我極持戒,不行惡法。」
  復問:
  「伽彌尼!汝知拘麗瘦卒極犯禁戒,唯行惡法,然,不以此為犯禁戒,唯行惡法,如來何以不得知幻而自非幻?所以者何?我知幻,知幻人,知幻報,知斷幻。伽彌尼!我亦知殺生,知殺生人,知殺生報,知斷殺生。伽彌尼!我知不與取,知不與取人,知不與取報,知斷不與取。伽彌尼!我知妄言,知妄言人,知妄言報,知斷妄言。伽彌尼!我如是知、如是見,若有作是說:『沙門瞿曇知幻即是幻者。』彼未斷此語,聞彼心、彼欲、彼願、彼聞、彼念、彼觀,如屈伸臂頃,命終生地獄中。」
  波羅牢伽彌尼聞已,怖懼戰慄,身毛皆豎,即從{}[]起,頭面禮足,長跪叉手,白世尊曰:
  「悔過!瞿曇!自{}[]!善逝!如愚、如癡、如不定、如不善,所以者何?我以妄說沙門瞿曇是幻。唯願瞿曇受我悔過,見罪發露。我悔過已,護不更作。」
  世尊告曰:
  「如是,伽彌尼!汝實如愚、如癡、如不定、如不善,所以者何?謂:汝於如來、無所著、等正覺妄說是幻。然,汝能悔過,見罪發露,護不更作,如是,伽彌尼!若有悔過,見罪發露,護不更作者,則長養聖法而無有失。」
  於是,波羅牢伽彌尼叉手向佛,白世尊曰:
  「瞿曇!有一沙門梵志如是見、如是說:『若有殺生者,彼一切即於現法受報,因彼生憂苦;若有不與取、妄言,彼一切即於現法受報,因彼生憂苦。』沙門瞿曇!於意云何?」
  世尊告曰:
  「伽彌尼!我今問汝,隨所解答。伽彌尼!於意云何?若村邑中或有一人頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王,若有問者:『此人本作何等,今頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王?』或有答者:『此人為王殺害怨家,王歡喜已,即與賞賜,是以,此人頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王。』伽彌尼!汝如是見、如是聞不?」
  答曰:「見也,瞿曇!已聞、當聞。」
  「伽彌尼!又復見王收捕罪人,反縛兩手,打鼓唱令,出南城門,坐高標下而梟其首,若有問者:『此人何罪,為王所戮?』或有答者:『此人枉殺王家無過之人,是以王教如是行刑。』伽彌尼!汝如是見、如是聞不?」
  答曰:「見也,瞿曇!已聞、當聞。」
  「伽彌尼!若有沙門、梵志如是見、如是說:『若有殺生,彼一切即於現法受報,因彼生憂苦。』彼為真說?為虛妄言?」
  答曰:「妄言,瞿曇!」
  「若彼說妄言,汝意信不?」
  答曰︰「不信也,瞿曇!」
  世尊歎曰:「善哉!善哉!伽彌尼!」
  復問:
  「伽彌尼!於意云何?若村邑中或有一人頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王,若有問者:『此人本作何等?今頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王?』或有答者:『此人於他國中而不與取,是以,此人頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王。』伽彌尼!汝如是見、如是聞不?」
  答曰:「見也,瞿曇!已聞、當聞。」
  「伽彌尼!又復見王收捕罪人,反縛兩手,打鼓唱令,出南城門,坐高標下而梟其首。若有問者:『此人何罪,為王所戮?』或有答者:『此人於王國而不與取,是以王教如是行刑。』伽彌尼!汝如是見、如是聞不?」
  答曰:「見也,瞿曇!已聞、當聞。」
  「伽彌尼!若有沙門、梵志如是見、如是說:『若有不與取,彼一切即於現法受報,因彼生憂苦。』彼為真說?為虛妄言?」
  答曰:「妄言,瞿曇!」
  「若彼說妄言,汝意信不?」
  答曰︰「不信也,瞿曇!」
  世尊歎曰:「善哉!善哉!伽彌尼!」
  復問伽彌尼:
  「於意云何?若村邑中或有一人頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王,若有問者:『此人本作何等?今頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王?』或有答者:『此人作妓,能戲調笑,彼以妄言令王歡喜,王歡喜已,即與賞賜,是以,此人頭冠華鬘,雜香塗身而作倡樂,歌舞自娛,唯作女妓歡樂如王。』伽彌尼!汝如是見、如是聞不?」
  答曰:「見也,瞿曇!已聞、當聞。」
  「伽彌尼!又復見王收捕罪人,用棒打殺,盛以木檻,露車載之,出北城門,棄著塹中,若有問者:『此人何罪,為王所殺?』或有答者:『此人在王前妄有所證,彼以妄言欺誑於王,是以王教取作如是。』伽彌尼!汝如是見、如是聞不?」
  答曰:「見也,瞿曇!已聞、當聞。」
  「伽彌尼!於意云何?若有沙門、梵志如是見、如是說:『若有妄言,彼一切即於現法受報,因彼生憂苦。』彼為真說?為虛妄言?」
  答曰:「妄言,瞿曇!」
  「若彼說妄言,汝意信不?」
  答曰:「不信也,瞿曇!」
  世尊歎曰:「善哉!善哉!伽彌尼!」
  於是,波羅牢伽彌尼即從{}[]起,偏袒著衣,叉手向佛,白世尊曰:
  「甚奇!瞿曇所說極妙,善喻善證。瞿曇!我於北村中造作高堂,敷設床褥,安立水器,然大明燈,若有精進沙門、梵志來宿高堂,我隨其力,供給所須,有四論士,所見各異,更相違反,來集高堂。
  於中,論士如是見、如是說:『無施、無齋,無有咒說,無善、惡業,無善、惡業報,無此世、彼世,無父、無母,世無真人往至善處,善去、善向此世、彼世自知、自覺、自作證成就遊。』
  第二論士而有正見,反第一論士所見、所知,如是見、如是說:『有施、有齋,亦有咒說,有善、惡業,有善、惡業報,有此世、彼世,有父、有母,世有真人往至善處,善去、善向此世、彼世自知、自覺、自作證成就遊。』
  第三論士如是見、如是說:『自作、教作,自斷、教斷,自煮、教煮,愁煩憂慼,搥胸懊惱,啼哭愚癡,殺生、不與取、邪淫、妄言、飲酒,穿牆開藏,至他巷{}[]害村壞邑,破城滅國,作如是者,為不作惡。又以鐵輪利如剃刀,彼於此地一切眾生於一日中斫截斬剉,剝裂剬割,作一肉段,一分一積,因是無惡業,因是無惡業報。琱糮n岸殺、斷、煮去,琱竷_岸施與、作齋、咒說而來,因是無罪無福,因是無罪福報。施與調御、守護、攝持、稱譽、饒益、惠施、愛言、利及等利,因是無福,因是無福報。』
  第四論士而有正見,反第三論士所知、所見,如是見、如是說:『自作、教作,自斷、教斷,自煮、教煮,愁煩憂慼,搥胸懊惱,啼哭愚癡,殺生、不與取、邪淫、妄言、飲酒,穿()開藏,至他巷{}[]害村壞邑,破城滅國,作如是者,實為作惡。又以鐵輪利如剃刀,彼於此地一切眾生,於一日中斫截斬剉,剝裂剬割,作一肉段,一分一積,因是有惡業,因是有惡業報。琱糮n岸殺、斷、煮去,琱竷_岸施與、作齋、咒說而來,因是有罪有福,因是有罪福報。施與調御、守護、攝持、稱譽、饒益、惠施、愛言、利及等利,因是有福,因是有福報。』瞿曇!我聞是已,便生疑惑:此沙門、梵志誰說真實?誰說虛妄?」
  世尊告白:
  「伽彌尼!汝莫生疑惑,所以者何?因有疑惑便生猶豫。伽彌尼!汝自無淨智:為有後世?為無後世?伽彌尼!汝又無淨智:所作為惡?所作為善?伽彌尼!有法之定,名曰遠離,汝因此定,可得正念,可得一心,如是,汝於現法便斷疑惑,而得昇進。」
  於是,波羅牢伽彌尼復從{}[]起,偏袒著衣,叉手向佛,白世尊曰:
  「瞿曇!云何法定名曰遠離,令我因此可得正念,可得一心,如是,我於現法便斷疑惑,而得昇進?」
  世尊告曰:
  「伽彌尼!多聞聖弟子離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。彼於晝日教田作耕稼,至暮放息,入室坐定,過夜曉時而作是念:『我離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。』彼便自見:『我斷十惡業道,念十善業道。』彼自見斷十惡業道,念十善業道已,便生歡悅;生歡悅已,便生於喜;生於喜已,便止息身;止息身已,便身覺樂;身覺樂已,便得一心。伽彌尼!多聞聖弟子得一心已,則心與慈俱,遍滿一方成就遊,如是,二三四方,四維上下,普周一切,心與慈俱,無結無怨,無恚無諍,極廣甚大,無量善修,遍滿一切世間成就遊。彼作是念:『若有沙門、梵志如是見、如是說:「無施、無齋,無有咒說,無善、惡業,無善、惡業報,無此世、彼世,無父、無母,世無真人往至善處,善去、善向此世、彼世自知、自覺、自作證成就遊。」若彼沙門、梵志所說真實者,我不犯世怖與不怖,常當慈愍一切世間。我心不與眾生共諍,無濁歡悅,我今得無上人上之法,昇進得安樂居,謂:遠離法定。彼沙門、梵志所說不是不非;不是不非已,得內心止。』伽彌尼!是謂法定名曰遠離,汝因此定,可得正念,可得一心,如是,汝於現法便斷疑惑,而得昇進。
  復次,伽彌尼!多聞聖弟子離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。彼於晝日教田作耕稼,至暮放息,入室坐定,過夜曉時而作是念:『我離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。』彼便自見:『我斷十惡業道,念十善業道。』彼自見斷十惡業道,念十善業道已,便生歡悅;生歡悅已,便生於喜;生於喜已,便止息身;止息身已,便身覺樂;身覺樂已,便得一心。伽彌尼!多聞聖弟子得一心已,則心與悲俱,遍滿一方成就遊,如是,二三四方,四維上下,普周一切,心與悲俱,無結無怨,無恚無諍,極廣甚大,無量善修,遍滿一切世間成就遊。彼作是念:『若沙門、梵志如是見、如是說:「有施、有齋,亦有咒說,有善、惡業,有善、惡業報,有此世、彼世,有父、有母,世有真人往至善處,善去、善向此世、彼世自知、自覺、自作證成就遊。」若彼沙門、梵志所說真實者,我不犯世怖與不怖,常當慈愍一切世間。我心不與眾生共諍,無濁歡悅,我得無上人上之法,昇進得安樂居,謂:遠離法定。彼沙門、梵志所說不是不非;不是不非已,得內心止。』伽彌尼!是謂法定名曰遠離,汝因此定,可得正念,可得一心,如是,於現法便斷疑惑,而得昇進。
  復次,伽彌尼!多聞聖弟子離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。彼於晝日教田作耕稼,至暮放息,入室坐定,過夜曉時而作是念:『我離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。』彼便自見:『我斷十惡業道,念十善業道。』彼自見斷十惡業道,念十善業道已,便生歡悅;生歡悅已,便生於喜;生於喜已,便止息身;止息身已,便身覺樂;身覺樂已,便得一心。伽彌尼!多聞聖弟子得一心已,則心與喜俱,遍滿一方成就遊,如是,二三四方,四維上下,普周一切,心與喜俱,無結無怨,無恚無諍,極廣甚大,無量善修,遍滿一切世間成就遊。彼作是念:『若有沙門、梵志如是見、如是說:「自作、教作,自斷、教斷,自煮、教煮,愁煩憂慼,搥胸懊惱,啼哭愚癡,殺生、不與取、邪淫、妄言、飲酒,穿棤}藏,至他巷{}[]害村壞邑,破城滅國,作如是者,實為不作惡。又以鐵輪利如剃刀,彼於此地一切眾生,於一日中斫截斬剉,剝裂剬割,作一肉段,一分一積,因是無惡業,因是無惡業報。琱糮n岸殺、斷、煮去,琱竷_岸施與、作齋、咒說而來,因是無罪無福,因是無罪福報。施與調御、守護、攝持、稱譽、饒益、惠施、愛言、利及等利,因是無福,因是無福報。」若沙門、梵志所說真實者,我不犯世怖與不怖,常當慈愍一切世間。我心不與眾生共諍,無濁歡悅,我今得無上人上之法,昇進得安樂居,謂:遠離法定。彼於沙門、梵志所說不是不非;不是不非已,內得心止。』伽彌尼!是謂法定名曰遠離,汝因此定,可得正念,可得一心,如是,汝於現法便斷疑惑,而得昇進。
  復次,伽彌尼!多聞聖弟子離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。彼於晝日教田作耕稼,至暮放息,入室坐定,過夜曉時而作是念:『我離殺、斷殺,斷不與取、邪淫、妄言……至斷邪見,得正見。』彼便自見:『我斷十惡業道,念十善業道。』彼自見斷十惡業道,念十善業道已,便生歡悅;生歡悅已,便生於喜;生於喜已,便止息身;止息身已,便身覺樂;身覺樂已,便得一心。伽彌尼!多聞聖弟子得一心已,則心與捨俱,遍滿一方成就遊,如是,二三四方,四維上下,普周一切,心與捨俱,無結無怨,無恚無諍,極廣甚大,無量善修,遍滿一切世間成就遊。彼作是念:『若有沙門、梵志如是見、如是說:「自作、教作,自斷、教斷,自煮、教煮,愁煩憂慼,搥胸懊惱,啼哭愚癡,殺生、不與取、邪淫、妄言、飲酒,穿棤}藏,至他巷{}[]害村壞邑,破城滅國,作如是者,實為作惡。又以鐵輪利如剃刀,彼於此地一切眾生,於一日中斫截斬剉,剝裂剬割,作一肉段,一分一積,因是有惡業,因是有惡業報。琱糮n岸殺、斷、煮去,琱竷_岸施與、作齋、咒說而{}[],因是有罪有福,因是有罪福報。施與調御、守護、攝持、稱譽、饒益、惠施、愛言、利及等利,因是有福,因是有福報。」若沙門、梵志所說真實者,我不犯世怖與不怖,常當慈愍一切世間。我心不與眾生共諍,無濁歡悅,我得無上人上之法,昇進得[]樂居,謂:遠離法定。彼於沙門、梵志所說不是不非;不是不非已,得內心止。』伽彌尼!是謂法定名曰遠離,汝因此定,可得正念,可得一心,如是,於現法便斷疑惑,而得昇進。」
  說此法時,波羅牢伽彌尼遠塵、離垢諸法淨眼生。於是,波羅牢伽彌尼見法、得法,覺白淨法,斷疑度惑,更無餘尊,不復從他,無有猶豫。已住果證,於世尊法得無所畏,即從{}[]起,稽首佛足,白曰:
  「世尊!我今自歸佛、法及比丘眾,唯願世尊受我為優婆塞,從今日始,終身自歸,乃至命盡。」
  佛說如是,波羅牢伽彌尼及諸比丘聞佛所說,歡喜奉行。

 

巴利原文

SN.42.13/ 13. Pāṭaliyasutta
   365. Eka samaya bhagavā koliyesu viharati uttara nāma koliyāna nigamo. Atha kho pāṭaliyo gāmai yena bhagavā tenupasakami; upasakamitvā bhagavanta abhivādetvā ekamanta nisīdi. Ekamanta nisinno kho pāṭaliyo gāmai bhagavanta etadavoca – “suta meta, bhante– ‘samao gotamo māya jānātīti. Ye te, bhante, evamāhasu– ‘samao gotamo māya jānātīti, kacci te, bhante, bhagavato vuttavādino, na ca bhagavanta abhūtena abbhācikkhanti, dhammassa cānudhamma byākaronti, na ca koci sahadhammiko vādānuvādo gārayha hāna āgacchati? Anabbhācikkhitukāmā hi maya, bhante, bhagavantan”ti. “Ye te, gāmai, evamāhasu– ‘samao gotamo māya jānātīti, vuttavādino ceva me, te na ca ma abhūtena abbhācikkhanti, dhammassa cānudhamma byākaronti, na ca koci sahadhammiko vādānuvādo gārayha hāna āgacchatīti, saccayeva kira, bho, maya tesa samaabrāhmaṇāna na saddahāma samao gotamo māya jānātīti, samao khalu bho gotamo māyāvīti. Yo nu kho, gāmai, eva vadeti– ‘aha māya jānāmīti, so eva vadeti– ‘aha māyāvīti. Tatheva ta bhagavā hoti, tatheva ta sugata hotīti. Tena hi, gāmai, taññevettha paipucchissāmi; yathā te khameyya, tathā ta byākareyyāsi
   “Ta ki maññasi, gāmai, jānāsi tva koliyāna lambacūḷake bhae”ti? “Jānāmaha, bhante, koliyāna lambacūḷake bhae”ti. “Ta ki maññasi, gāmai, kimatthiyā koliyāna lambacūḷakā bhaṭāti? Ye ca, bhante, koliyāna corā te ca paisedhetu, yāni ca koliyāna dūteyyāni tāni ca vahātu, etadatthiyā, bhante, koliyāna lambacūḷakā bhaṭāti. Ta ki maññasi, gāmai, jānāsi tva koliyāna lambacūḷake bhae sīlavante vā te dussīle vāti? Jānāmaha, bhante, koliyāna lambacūḷake bhae dussīle pāpadhamme ye ca loke dussīlā pāpadhammā koliyāna lambacūḷakā bhaṭā tesa aññatarāti. Yo nu kho, gāmai, eva vadeyya– ‘pāṭaliyo gāmai jānāti koliyāna lambacūḷake bhae dussīle pāpadhamme, pāṭaliyopi gāmai dussīlo pāpadhammoti, sammā nu kho so vadamāno vadeyyāti? No heta, bhante! Aññe, bhante, koliyāna lambacūḷakā bhaṭā, aññohamasmi. Aññathādhammā koliyāna lambacūḷakā bhaṭā, aññathādhammohamasmīti. Tvañhi nāma, gāmai, lacchasi– ‘pāṭaliyo gāmai jānāti koliyāna lambacūḷake bhae dussīle pāpadhamme, na ca pāṭaliyo gāmai dussīlo pāpadhammoti, kasmā tathāgato na lacchati tathāgato māya jānāti, na ca tathāgato māyāvīti? Māya cāha, gāmai, pajānāmi, māyāya ca vipāka, yathāpaipanno ca māyāvī kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi.
   “Pāṇātipāta cāha, gāmai, pajānāmi, pāṇātipātassa ca vipāka, yathāpaipanno ca pāṇātipātī kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Adinnādāna cāha, gāmai, pajānāmi, adinnādānassa ca vipāka, yathāpaipanno ca adinnādāyī kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Kāmesumicchācāra cāha, gāmai, pajānāmi, kāmesumicchācārassa ca vipāka, yathāpaipanno ca kāmesumicchācārī kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Musāvāda cāha, gāmai, pajānāmi, musāvādassa ca vipāka, yathāpaipanno ca musāvādī kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Pisuavāca cāha, gāmai, pajānāmi, pisuavācāya ca vipāka, yathāpaipanno ca pisuavāco kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Pharusavāca cāha, gāmai, pajānāmi, pharusavācāya ca vipāka, yathāpaipanno ca pharusavāco kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Samphappalāpa cāha, gāmai, pajānāmi, samphappalāpassa ca vipāka, yathāpaipanno ca samphappalāpī kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Abhijjha cāha, gāmai, pajānāmi, abhijjhāya ca vipāka, yathāpaipanno ca abhijjhālu kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Byāpādapadosa cāha, gāmai, pajānāmi, byāpādapadosassa ca vipāka, yathāpaipanno ca byāpannacitto kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi. Micchādiṭṭhi cāha, gāmai, pajānāmi, micchādiṭṭhiyā ca vipāka, yathāpaipanno ca micchādiṭṭhiko kāyassa bhedā para maraṇā apāya duggati vinipāta niraya upapajjati tañca pajānāmi.
   “Santi hi, gāmai, eke samaabrāhmaṇā evavādino evadiṭṭhino– ‘yo koci pāṇamatipāteti, sabbo so diṭṭheva dhamme dukkha domanassa paisavedayati. Yo koci adinna ādiyati, sabbo so diṭṭheva dhamme dukkha domanassa paisavedayati. Yo koci kāmesu micchā carati, sabbo so diṭṭheva dhamme dukkha domanassa paisavedayati. Yo koci musā bhaati, sabbo so diṭṭheva dhamme dukkha domanassa paisavedayatī’”ti.
   “Dissati kho pana, gāmai, idhekacco mālī kuṇḍalī sunhāto suvilitto kappitakesamassu itthikāmehi rājā maññe paricārento. Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso ki akāsi mālī kuṇḍalī sunhāto suvilitto kappitakesamassu itthikāmehi rājā maññe paricāretīti? Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso rañño paccatthika pasayha jīvitā voropesi. Tassa rājā attamano abhihāramadāsi. Tenāya puriso mālī kuṇḍalī sunhāto suvilitto kappitakesamassu, itthikāmehi rājā maññe paricāretī’”ti.
   “Dissati kho, gāmai, idhekacco dahāya rajjuyā pacchābāha gāḷhabandhana bandhitvā khuramuṇḍa karitvā kharassarena paavena rathiyāya rathiya sighāṭakena sighāṭaka parinetvā, dakkhiena dvārena nikkhāmetvā, dakkhiato nagarassa sīsa chijjamāno. Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso ki akāsi, dahāya rajjuyā pacchābāha gāḷhabandhana bandhitvā khuramuṇḍa karitvā kharassarena paavena rathiyāya rathiya sighāṭakena sighāṭaka parinetvā dakkhiena dvārena nikkhāmetvā dakkhiato nagarassa sīsa chindatīti? Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso rājaverī itthi vā purisa vā jīvitā voropesi, tena na rājāno gahetvā evarūpa kammakāraa kārentī’”ti.
   “Ta ki maññasi, gāmai, api nu te evarūpa diṭṭha vā suta vāti? Diṭṭhañca no, bhante, sutañca suyyissati cāti. Tatra, gāmai, ye te samaabrāhmaṇā evavādino evadiṭṭhino– ‘yo koci pāṇamatipāteti, sabbo so diṭṭheva dhamme dukkha domanassa paisavedayatīti, sacca vā te āhasu musā vāti? Musā, bhante. Ye pana te tuccha musā vilapanti, sīlavanto vā te dussīlā vāti? Dussīlā bhante. Ye pana te dussīlā pāpadhammā micchāpaipannā vā te sammāpaipannā vāti? Micchāpaipannā, bhante Ye pana te micchāpaipannā micchādiṭṭhikā vā te sammādiṭṭhikā vāti? Micchādiṭṭhikā, bhante. Ye pana te micchādiṭṭhikā kalla nu tesu pasīditunti? No heta, bhante”.
   “Dissati kho pana, gāmai, idhekacco mālī kuṇḍalī pe itthikāmehi rājā maññe paricārento. Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso ki akāsi mālī kuṇḍalī pe itthikāmehi rājā maññe paricāretīti? Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso rañño paccatthikassa pasayha ratana ahāsi. Tassa rājā attamano abhihāramadāsi. Tenāya puriso mālī kuṇḍalī pe itthikāmehi rājā maññe paricāretī’”ti.
   “Dissati kho, gāmai, idhekacco dahāya rajjuyā pe dakkhiato nagarassa sīsa chijjamāno tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso ki akāsi dahāya rajjuyā pe dakkhiato nagarassa sīsa chindatīti? Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso gāmā vā araññā vā adinna theyyasakhāta ādiyi. Tena na rājāno gahetvā evarūpa kammakāraa kārentīti. Ta ki maññasi, gāmai, api nu te evarūpa diṭṭha vā suta vāti? Diṭṭhañca no, bhante, sutañca suyyissati cāti. Tatra gāmai, ye te samaabrāhmaṇā evavādino evadiṭṭhino– ‘yo koci adinna ādiyati, sabbo so diṭṭheva dhamme dukkha domanassa paisavedayatīti, sacca vā te āhasu musā vāti pe kalla nu tesu pasīditunti? No heta, bhante”.
   “Dissati kho pana, gāmai, idhekacco mālī kuṇḍalī pe itthikāmehi rājā maññe paricārento. Tamena evamāhasu ‘ambho! Aya puriso ki akāsi mālī kuṇḍalī pe itthikāmehi rājā maññe paricāretīti? Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso rañño paccatthikassa dāresu cāritta āpajji. Tassa rājā attamano abhihāramadāsi. Tenāya puriso mālī kuṇḍalī pe itthikāmehi rājā maññe paricāretī’”ti.
   “Dissati kho, gāmai, idhekacco dahāya rajjuyā pe dakkhiato nagarassa sīsa chijjamāno. Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso ki akāsi dahāya rajjuyā pe dakkhiato nagarassa sīsa chindatīti? Tamena evamāhasu – ‘ambho! Aya puriso kulitthīsu kulakumārīsu cāritta āpajji, tena na rājāno gahetvā evarūpa kammakāraa kārentīti. Ta ki maññasi, gāmai, api nu te evarūpa diṭṭha vā suta vāti? Diṭṭhañca no, bhante, sutañca suyyissati cāti. Tatra, gāmai, ye te samaabrāhmaṇā evavādino evadiṭṭhino– ‘yo koci kāmesu micchā carati, sabbo so diṭṭheva dhamme dukkha domanassa paisavedayatīti, sacca vā te āhasu musā vāti pe kalla nu tesu pasīditunti? No heta, bhante”.
   “Dissati kho pana, gāmai, idhekacco mālī kuṇḍalī sunhāto suvilitto kappitakesamassu itthikāmehi rājā maññe paricārento. Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso ki akāsi mālī kuṇḍalī sunhāto suvilitto kappitakesamassu itthikāmehi rājā maññe paricāretīti? Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso rājāna musāvādena hāsesi. Tassa rājā attamano abhihāramadāsi. Tenāya puriso mālī kuṇḍalī sunhāto suvilitto kappitakesamassu itthikāmehi rājā maññe paricāretī’”ti.
   “Dissati kho, gāmai, idhekacco dahāya rajjuyā pacchābāha gāḷhabandhana bandhitvā khuramuṇḍa karitvā kharassarena paavena rathiyāya rathiya sighāṭakena sighāṭaka parinetvā dakkhiena dvārena nikkhāmetvā dakkhiato nagarassa sīsa chijjamāno. Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso ki akāsi dahāya rajjuyā pacchābāha gāḷhabandhana bandhitvā khuramuṇḍa karitvā kharassarena paavena rathiyāya rathiya sighāṭakena sighāṭaka parinetvā, dakkhiena dvārena nikkhāmetvā, dakkhiato nagarassa sīsa chindatīti? Tamena evamāhasu– ‘ambho! Aya puriso gahapatissa vā gahapatiputtassa vā musāvādena attha bhañji, tena na rājāno gahetvā evarūpa kammakāraa kārentīti. Ta ki maññasi, gāmai, api nu te evarūpa diṭṭha vā suta vāti? Diṭṭhañca no bhante, sutañca suyyissati cāti. Tatra, gāmai, ye te samaabrāhmaṇā evavādino evadiṭṭhino– ‘yo koci musā bhaati, sabbo so diṭṭheva dhamme dukkha domanassa paisavedayatīti, sacca vā te āhasu musā vāti Musā, bhante. Ye pana te tuccha musā vilapanti sīlavanto vā te dussīlā vāti? Dussīlā, bhante. Ye pana te dussīlā pāpadhammā micchāpaipannā vā te sammāpaipannā vāti? Micchāpaipannā, bhante. Ye pana te micchāpaipannā micchādiṭṭhikā vā te sammādiṭṭhikā vāti? Micchādiṭṭhikā, bhante. Ye pana te micchādiṭṭhikā kalla nu tesu pasīditunti? No heta, bhante”.
   “Acchariya, bhante, abbhuta, bhante! Atthi me, bhante, āvasathāgāra. Tattha atthi mañcakāni, atthi āsanāni, atthi udakamaiko, atthi telappadīpo. Tattha yo samao vā brāhmao vā vāsa upeti, tenāha yathāsatti yathābala savibhajāmi. Bhūtapubba, bhante, cattāro satthāro nānādiṭṭhikā nānākhantikā nānārucikā, tasmi āvasathāgāre vāsa upagacchu”.
   “Eko satthā evavādī evadiṭṭhi– ‘natthi dinna, natthi yiṭṭha, natthi huta, natthi sukatadukkaṭāna kammāna phala vipāko. Natthi aya loko, natthi paro loko, natthi mātā, natthi pitā, natthi sattā opapātikā, natthi loke samaabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaipannā ye imañca loka parañca loka saya abhiññā sacchikatvā pavedentī’”ti.
   “Eko satthā evavādī evadiṭṭhi– ‘atthi dinna, atthi yiṭṭha atthi huta, atthi sukatadukkaṭāna kammāna phala vipāko, atthi aya loko, atthi paro loko, atthi mātā, atthi pitā, atthi sattā opapātikā, atthi loke samaabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaipannā, ye imañca loka parañca loka saya abhiññā sacchikatvā pavedentī’”ti.
   “Eko satthā evavādī evadiṭṭhi– ‘karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinna ādiyato, sandhi chindato, nillopa harato, ekāgārika karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāra gacchato, musā bhaato, karoto na karīyati pāpa. Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe eka masakhala eka masapuñja kareyya, natthi tatonidāna pāpa, natthi pāpassa āgamo. Dakkhia cepi gagāya tīra gaccheyya hananto ghātento chindanto chedāpento pacanto pācāpento, natthi tatonidāna pāpa, natthi pāpassa āgamo. Uttara cepi gagāya tīra gaccheyya dadanto dāpento yajanto yajāpento, natthi tatonidāna puñña, natthi puññassa āgamo. Dānena damena sayamena saccavajjena natthi puñña, natthi puññassa āgamo’”ti.
   “Eko satthā evavādī evadiṭṭhi– ‘karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinna ādiyato, sandhi chindato, nillopa harato, ekāgārika karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāra gacchato musā bhaato, karoto karīyati pāpa. Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe eka masakhala eka masapuñja kareyya, atthi tatonidāna pāpa, atthi pāpassa āgamo. Dakkhia cepi gagāya tīra gaccheyya hananto ghātento chindanto chedāpento pacanto pācāpento, atthi tatonidāna pāpa, atthi pāpassa āgamo. Uttara cepi gagāya tīra gaccheyya dadanto dāpento, yajanto yajāpento, atthi tatonidāna puñña, atthi puññassa āgamo. Dānena damena sayamena saccavajjena atthi puñña, atthi puññassa āgamo’”ti.
   “Tassa mayha, bhante, ahudeva kakhā, ahu vicikicchā kosu nāma imesa bhavata samaabrāhmaṇāna sacca āha, ko musā’”ti?
   “Alañhi te, gāmai, kakhitu, ala vicikicchitu. Kakhanīye ca pana te hāne vicikicchā uppannāti. Eva pasannoha, bhante, bhagavati. Pahoti me bhagavā tathā dhamma desetu yathāha ima kakhādhamma pajaheyyan”ti.
   “Atthi, gāmai, dhammasamādhi. Tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi. Eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsi. Katamo ca, gāmai, dhammasamādhi? Idha, gāmai, ariyasāvako pāṇātipāta pahāya pāṇātipātā paivirato hoti, adinnādāna pahāya adinnādānā paivirato hoti, kāmesumicchācāra pahāya kāmesumicchācārā paivirato hoti, musāvāda pahāya musāvādā paivirato hoti, pisua vāca pahāya pisuṇāya vācāya paivirato hoti pharusa vāca pahāya pharusāya vācāya paivirato hoti, samphappalāpa pahāya samphappalāpā paivirato hoti, abhijjha pahāya anabhijjhālu hoti, byāpādapadosa pahāya abyāpannacitto hoti, micchādiṭṭhi pahāya sammādiṭṭhiko hoti.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato mettāsahagatena cetasā eka disa pharitvā viharati, tathā dutiya, tathā tatiya, tathā catuttha, iti uddhamadho tiriya sabbadhi sabbattatāya sabbāvanta loka mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. So iti paisañcikkhati– ‘yvāya satthā evavādī evadiṭṭhi– natthi dinna, natthi yiṭṭha, natthi huta, natthi sukatadukkaṭāna kammāna phala vipāko, natthi aya loko, natthi paro loko, natthi mātā, natthi pitā, natthi sattā opapātikā, natthi loke samaabrāhmaṇā, sammaggatā sammāpaipannā ye imañca loka parañca loka saya abhiññā sacchikatvā pavedentīti. Sace tassa bhoto satthuno sacca vacana, apaṇṇakatāya mayha, yvāha na kiñci byābādhemi tasa vā thāvara vā? Ubhayamettha kaaggāho, ya camhi kāyena savuto vācāya savuto manasā savuto, yañca kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapajjissāmīti. Tassa pāmojja jāyati. Pamuditassa pīti jāyati. Pītimanassa kāyo passambhati. Passaddhakāyo sukha vedayati. Sukhino citta samādhiyati. Aya kho, gāmai, dhammasamādhi Tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi, eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsi.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato mettāsahagatena cetasā eka disa pharitvā viharati, tathā dutiya, tathā tatiya, tathā catuttha, iti uddhamadho tiriya sabbadhi sabbattatāya sabbāvanta loka mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. So iti paisañcikkhati– ‘yvāya satthā evavādī evadiṭṭhi– atthi dinna, atthi yiṭṭha, atthi huta, atthi sukatadukkaṭāna kammāna phala vipāko, atthi aya loko, atthi paro loko, atthi mātā, atthi pitā, atthi sattā opapātikā, atthi loke samaabrāhmaṇā, sammaggatā sammāpaipannā ye imañca loka parañca loka saya abhiññā sacchikatvā pavedentīti. Sace tassa bhoto satthuno sacca vacana, apaṇṇakatāya mayha, yvāha na kiñci byābādhemi tasa vā thāvara vā? Ubhayamettha kaaggāho, ya camhi kāyena savuto vācāya savuto manasā savuto, yañca kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapajjissāmīti. Tassa pāmojja jāyati. Pamuditassa pīti jāyati. Pītimanassa kāyo passambhati. Passaddhakāyo sukha vedayati. Sukhino citta samādhiyati. Aya kho, gāmai, dhammasamādhi. Tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi, eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsi.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato mettāsahagatena cetasā eka disa pharitvā viharati, tathā dutiya, tathā tatiya, tathā catuttha, iti uddhamadho tiriya sabbadhi sabbattatāya sabbāvanta loka mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. So iti paisañcikkhati– ‘yvāya satthā evavādī evadiṭṭhi– karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinna ādiyato, sandhi chindato, nillopa harato, ekāgārika karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāra gacchato, musā bhaato, karoto na karīyati pāpa. Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe eka masakhala eka masapuñja kareyya, natthi tatonidāna pāpa, natthi pāpassa āgamo. Dakkhiañcepi gagāya tīra gaccheyya hananto ghātento chindanto chedāpento pacanto pācāpento, natthi tatonidāna pāpa, natthi pāpassa āgamo. Uttarañcepi gagāya tīra gaccheyya dadanto dāpento, yajanto yajāpento, natthi tatonidāna puñña, natthi puññassa āgamo. Dānena damena sayamena saccavajjena natthi puñña, natthi puññassa āgamoti. Sace tassa bhoto satthuno sacca vacana, apaṇṇakatāya mayha, yvāha na kiñci byābādhemi tasa vā thāvara vā? Ubhayamettha kaaggāho, ya camhi kāyena savuto vācāya savuto manasā savuto, yañca kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapajjissāmīti. Tassa pāmojja jāyati. Pamuditassa pīti jāyati. Pītimanassa kāyo passambhati. Passaddhakāyo sukha vedayati. Sukhino citta samādhiyati. Aya kho, gāmai, dhammasamādhi tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi, eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsi.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato mettāsahagate cetasā eka disa pharitvā viharati, tathā dutiya, tathā tatiya, tathā catuttha, iti uddhamadho tiriya sabbadhi sabbattatāya sabbāvanta loka mettāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. So iti paisañcikkhati– ‘yvāya satthā evavādī evadiṭṭhi– karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinna ādiyato, sandhi chindato, nillopa harato, ekāgārika karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāra gacchato, musā bhaato, karoto karīyati pāpa. Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe eka masakhala eka masapuñja kareyya, atthi tatonidāna pāpa, atthi pāpassa āgamo. Dakkhiañcepi gagāya tīra gaccheyya hananto ghātento chindanto chedāpento pacanto pācāpento, atthi tatonidāna pāpa, atthi pāpassa āgamo. Uttarañcepi gagāya tīra gaccheyya dadanto dāpento, yajanto yajāpento, atthi tatonidāna puñña, atthi puññassa āgamo. Dānena damena sayamena saccavajjena atthi puñña atthi puññassa āgamoti. Sace tassa bhoto satthuno sacca vacana, apaṇṇakatāya mayha, yvāha na kiñci byābādhemi tasa vā thāvara vā? Ubhayamettha kaaggāho, ya camhi kāyena savuto vācāya savuto manasā savuto, yañca kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapajjissāmīti. Tassa pāmojja jāyati. Pamuditassa pīti jāyati. Pītimanassa kāyo passambhati. Passaddhakāyo sukha vedayati. Sukhino citta samādhiyati. Aya kho, gāmai, dhammasamādhi. Tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi, eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsi.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato karuṇāsahagate cetasā eka disa pharitvā viharati pe muditāsahagatena cetasā eka disa pharitvā viharati pe.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato upekkhāsahagate cetasā eka disa pharitvā viharati, tathā dutiya, tathā tatiya, tathā catuttha, iti uddhamadho tiriya sabbadhi sabbattatāya sabbāvanta loka upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. So iti paisañcikkhati– ‘yvāya satthā evavādī evadiṭṭhi– natthi dinna, natthi yiṭṭha, natthi huta natthi sukatadukkaṭāna kammāna phala vipāko, natthi aya loko natthi paro loko, natthi mātā natthi pitā natthi sattā opapātikā, natthi loke samaabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaipannā ye imañca loka parañca loka saya abhiññā sacchikatvā pavedentīti. Sace tassa bhoto satthuno sacca vacana, apaṇṇakatāya mayha, yvāha na kiñci byābādhemi tasa vā thāvara vā? Ubhayamettha kaaggāho, ya camhi kāyena savuto vācāya savuto manasā savuto yañca kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapajjissāmīti. Tassa pāmojja jāyati. Pamuditassa pīti jāyati. Pītimanassa kāyo passambhati. Passaddhakāyo sukha vedayati. Sukhino citta samādhiyati. Aya kho, gāmai, dhammasamādhi. Tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi, eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsi.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato upekkhāsahagate cetasā eka disa pharitvā viharati, tathā dutiya, tathā tatiya, tathā catuttha, iti uddhamadho tiriya sabbadhi sabbattatāya sabbāvanta loka upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. So iti paisañcikkhati– ‘yvāya satthā evavādī evadiṭṭhi– atthi dinna, atthi yiṭṭha, atthi huta, atthi sukatadukkaṭāna kammāna phala vipāko, atthi aya loko atthi paro loko, atthi mātā atthi pitā atthi sattā opapātikā, atthi loke samaabrāhmaṇā sammaggatā sammāpaipannā ye imañca loka parañca loka saya abhiññā sacchikatvā pavedentīti. Sace tassa bhoto satthuno sacca vacana, apaṇṇakatāya mayha, yvāha na kiñci byābādhemi tasa vā thāvara vā? Ubhayamettha kaaggāho, ya camhi kāyena savuto vācāya savuto manasā savuto, yañca kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapajjissāmīti. Tassa pāmojja jāyati. Pamuditassa pīti jāyati. Pītimanassa kāyo passambhati. Passaddhakāyo sukha vedayati. Sukhino citta samādhiyati. Aya kho, gāmai, dhammasamādhi. Tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi, eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsi.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato upekkhāsahagate cetasā eka disa pharitvā viharati, tathā dutiya, tathā tatiya, tathā catuttha, iti uddhamadho tiriya sabbadhi sabbattatāya sabbāvanta loka upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. So iti paisañcikkhati– ‘yvāya satthā evavādī evadiṭṭhi– karoto kārayato, chedato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinna ādiyato, sandhi chindato, nillopa harato, ekāgārika karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāra gacchato, musā bhaato, karoto na karīyati pāpa Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe eka masakhala eka masapuñja kareyya, natthi tatonidāna pāpa, natthi pāpassa āgamo. Dakkhiañcepi gagāya tīra gaccheyya hananto ghātento chindanto chedāpento pacanto pācāpento, natthi tatonidāna pāpa, natthi pāpassa āgamo. Uttarañcepi gagāya tīra gaccheyya dadanto dāpento, yajanto yajāpento, natthi tatonidāna puñña, natthi puññassa āgamo. Dānena damena sayamena saccavajjena natthi puñña, natthi puññassa āgamoti. Sace tassa bhoto satthuno sacca vacana, apaṇṇakatāya mayha, yvāha na kiñci byābādhemi tasa vā thāvara vā? Ubhayamettha kaaggāho, ya camhi kāyena savuto vācāya savuto manasā savuto, yañca kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapajjissāmīti. Tassa pāmojja jāyati. Pamuditassa pīti jāyati. Pītimanassa kāyo passambhati. Passaddhakāyo sukha vedayati. Sukhino citta samādhiyati. Aya kho, gāmai, dhammasamādhi. Tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi, eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsi.
   “Sa kho so, gāmai, ariyasāvako eva vigatābhijjho vigatabyāpādo asammūḷho sampajāno paissato upekkhāsahagate cetasā eka disa pharitvā viharati, tathā dutiya, tathā tatiya, tathā catuttha, iti uddhamadho tiriya sabbadhi sabbattatāya sabbāvanta loka upekkhāsahagatena cetasā vipulena mahaggatena appamāṇena averena abyāpajjena pharitvā viharati. So iti paisañcikkhati– ‘yvāya satthā evavādī evadiṭṭhi– karoto kārayato, chindato chedāpayato, pacato pācāpayato, socayato socāpayato, kilamato kilamāpayato, phandato phandāpayato, pāṇamatipātayato, adinna ādiyato, sandhi chindato, nillopa harato, ekāgārika karoto, paripanthe tiṭṭhato, paradāra gacchato, musā bhaato, karoto karīyati pāpa. Khurapariyantena cepi cakkena yo imissā pathaviyā pāṇe eka masakhala eka masapuñja kareyya, atthi tatonidāna pāpa, atthi pāpassa āgamo. Dakkhiañcepi gagāya tīra gaccheyya hananto ghātento chindanto chedāpento pacanto pācāpento, atthi tatonidāna pāpa, atthi pāpassa āgamo. Uttarañcepi gagāya tīra gaccheyya dadanto dāpento, yajanto yajāpento, atthi tatonidāna puñña, atthi puññassa āgamo. Dānena damena sayamena saccavajjena atthi puñña, atthi puññassa āgamoti. Sace tassa bhoto satthuno sacca vacana, apaṇṇakatāya mayha, yvāha na kiñci byābādhemi tasa vā thāvara vā? Ubhayamettha kaaggāho, ya camhi kāyena savuto vācāya savuto manasā savuto, yañca kāyassa bhedā para maraṇā sugati sagga loka upapajjissāmīti. Tassa pāmojja jāyati. Pamuditassa pīti jāyati. Pītimanassa kāyo passambhati. Passaddhakāyo sukha vedayati. Sukhino citta samādhiyati. Aya kho, gāmai, dhammasamādhi. Tatra ce tva cittasamādhi pailabheyyāsi, eva tva ima kakhādhamma pajaheyyāsīti.
   Eva vutte, pāṭaliyo gāmai bhagavanta etadavoca– “abhikkanta, bhante, abhikkanta, bhante …pe… ajjatagge pāṇupeta saraa gatan”ti. Terasama.
   Gāmaisayutta samatta.
   Tassuddāna
   Caṇḍo puo yodhājīvo, hatthasso asibandhako;
   Desanā sakhakula maicūḷa, bhadrarāsiyapāṭalīti.